У 58. епизоди подкаста ПИКе са публицистом Veton Surroi, гост је српски историчар Миливој Бешлин. (Други део)
Бешлин: Миграција Албанаца у Турску после Другог светског рата била је подстакнута југословенском политиком
Српски историчар Миливој Бешлин рекао је да је након Другог светског рата на Косову настављена клима неповерења и репресије према Албанцима, док је миграција становништва ка Турској, према његовим речима, била вођена политиком југословенских власти.
У разговору на подкасту PIKċ са публицистом Veton SurroiБешлин је изјавио да је, упркос развоју образовања и употреби албанског језика, у првих 15 година нове Југославије постојало велико неповерење према косовским Албанцима.
„Постоје неки фундаментални развоји као што су употреба језика, штампа, писменост и школе на албанском језику, али у основи и даље постоји велико неповерење према Косову и већинском албанском становништву“, рекао је он.
Према Бешлину, врхунац ове политике обележили су Призренски процес и акција прикупљања оружја 1954-1955. године.
Он је изјавио да репресија није погодила само становништво, већ и албанске вође Народноослободилачког рата. У том контексту, Сурои је поменуо да је Призренски процес циљао и важне политичке личности, укључујући Фадила Хоџу.
Српски историчар је проценио да је око 240 људи мигрирало у Турску током овог периода, што је, како је рекао, знатно већи број од миграција током Краљевине Југославије.
„Није то било класично етничко чишћење, како бисмо то данас замислили, већ је то било подстицање на миграцију“, рекао је Бешлин, додајући да су у неким документима тог времена југословенске власти покренуле питање да ли су предузете мере претерано подстицале емиграцију и да ли се могу сматрати дискриминаторним.
Бешлин: Тито је намеравао да Албанија постане седма република Југославије
Српски историчар Миливој Бешлин рекао је да је југословенски лидер Јосип Броз Тито имао амбиције да Албанија постане део југословенске федерације, као оно што се често описује као „седма република“ Југославије.
У разговору на подкасту PIKċ са публицистом Veton SurroiБешлин је рекао да је после Другог светског рата југословенско руководство имало велике регионалне амбиције и да је Албанија виђена као део овог пројекта.
„Могло је бити. Они су то заправо желели. Титове амбиције су биле велике“, рекао је. рекао је Бешлин, одговарајући на Суроијево питање да ли је период 1945-1948 могао довести до решења где би Албанија постала седма република Југославије.
Према његовим речима, идеја је обухватала не само Албанију, већ и Бугарску, као део шире балканске федерације коју би предводила Југославија.
Бешлин је изјавио да је Југославија из Другог светског рата изашла са око 800 војника и војском која је сматрана једном од највећих антифашистичких у Европи, што је, према његовим речима, подстакло амбиције југословенског руководства.
„Југославија им је деловала мала. Имали су велике амбиције. Албанија се тамо некако подразумевала, али су се онда окренули Бугарској“, додао је.
Српски историчар је нагласио да су планове за ширу балканску федерацију зауставили Совјетски Савез и совјетски лидер Јосиф Стаљин, додајући да су сукоби између Београда и Москве почели, између осталог, и око питања укључивања Бугарске и Албаније у југословенску федерацију.
Бешлин: Устанак на Косову зими 1944/45. донео је репресију од стране нове југословенске владе
Српски историчар Миливој Бешлин рекао је да је устанак на Косову током зиме 1944-1945. директно утицао на успостављање репресивног приступа нове југословенске владе према Косову.
У разговору на подкасту PIKċ са публицистом Veton SurroiБешлин је рекао да југословенске партизанске јединице нису биле добро прихваћене на Косову, што је, према његовим речима, довело до устанка који је углавном обухватио Дреницу и неколико других делова земље.
„Ово ће у великој мери утицати на то да ће нова југословенска влада тамо показати репресиван став“, рекао је он.
Према Бешлину, Други светски рат још није био у потпуности завршен и југословенске власти су биле ангажоване и на другим фронтовима, што је, према његовим речима, утицало на успостављање Војне управе на Косову у фебруару 1945. године.
Рекао је да је војна управа трајала до јуна те године, када су југословенске власти почеле да обезбеђују политичко и правно решење за статус Косова.
Српски историчар је нагласио да југословенско комунистичко руководство дуго времена није имало јасан став у вези са границама Србије и положајем Косова, Војводине и Санџака у оквиру нове федерације.
Према његовим речима, лета 1945. године одлучено је да се Косово организује као аутономна област у оквиру Србије, док ће Војводина имати виши статус аутономије.