Закон о странцима, Сурои: Политичка дебата мора бити превазиђена, процес се може завршити у оквиру уставног система

публициста Veton Surroi дао је неке предлоге за дебату у вези са спровођењем Закона о странцима.

Он је оценио да дебата у вези са институционалном интеграцијом виталних сектора као што су образовање и здравство треба да превазиђе уобичајени дискурс међуалбанске дебате између владе и опозиције.

Према његовим речима, цео овај процес се одвија и може се завршити у оквиру уставног и правног система Републике Косово. 

Он је оценио да Косово, као европска земља која ужива безвизни режим за своје грађане у Шенгенској зони, има обавезу да усклади своје законодавство са законодавством Европске уније у овој области. Према његовим речима, у том контексту је усвојен и Закон о странцима.

„Спровођење овог закона почело је 15. марта. Део овог процеса је успостављање прелазних рокова (три месеца) за грађане Косова који, из једног или другог разлога, нису успели да добију потребна лична документа. Исти принцип важи и за стране држављане, углавном из Републике Србије, који морају да регулишу свој боравишни статус у Републици Косово, у почетку са 12-месечном прелазном дозволом до потпуне легализације“, написао је Сурои.

Он је рекао да је са овим процесом повезана и интеграција у правни систем Републике Косово образовних и здравствених институција које су до сада деловале ван овог система.

„Овај сложени процес захтева креативна решења и за њих постоји довољно простора у оквиру Устава Републике Косово, укључујући и асиметрична решења уграђена у Ахтисаријев план. Ова решења пружају додатне надлежности неким општинама са српском већином у области образовања и здравства. Истовремено, дају Републици Србији право, у својству донатора, да финансијски подржи ове и друге институције, на транспарентан начин и уз пуно знање Централне банке Косова“, написао је Сурои.

Он је рекао да је регулисање личног статуса грађана косовских Срба, као и интеграција образовних и здравствених установа у правни систем, и право грађана који припадају овој заједници и обавеза Републике Косово према својим грађанима.

У међувремену, регулисање боравка страних држављана са дозволом боравка коју је издала Република Косово, било да су из Србије или других земаља, према речима Суроија, представља испуњење законских обавеза државе, усклађивање са правилима ЕУ и део је процеса нормализације односа са Републиком Србијом.

„Питање регулисања докумената српских држављана Републике Косово, статуса страних држављана и институционалне интеграције виталних сектора као што су образовање и здравство морају превазићи уобичајени дискурс међуалбанске дебате између владе и опозиције. Читав овај процес се одвија и може се завршити у оквиру уставног и правног система Републике Косово“, написао је Сурои.

Влада се прошлог викенда сложила да ће примена Закона о странцима и Закона о возилима почети са олакшицама за Србе који раде у паралелним институцијама или студирају на универзитету на северу.

На захтев Европске уније, која је послала свог специјалног изасланика за дијалог, Петера Соренсена, на Косово поводом овог питања, Косово је пристало да изда боравишне дозволе у ​​трајању од 12 месеци српским студентима који немају косовска документа и да прихвата идентификациона документа издата од стране илегалних структура на додатна три месеца. Одлука је изазвала реакцију опозиције, али су је поздравили амбасадори акредитовани на Косову.