Устав обавезује посланике да конституишу Скупштину у року од 30 дана

ВВ: Устав је обавеза свих, тајно гласање није кршење

Покрет Самоопредељење је изнео три тачке за које је рекао да су запечаћене одлуком Уставног суда за конститутивну седницу у четвртак.

Према највећој странци на Косову, ова пресуда је јасно ставила до знања да је обавеза свих посланика да конституишу Скупштину, а не само посланика прве странке, да је избор председника и потпредседника равноправан и да тајно гласање не представља кршење закона.

По првој тачки, ВВ је рекао да је Уставни суд у више наврата изјавио да је обавеза конституисања устава за све странке, а не само за победника.

Што се тиче „једнаког нивоа“ избора председника и потпредседника, ВВ је рекао да је суд одбацио став опозиције да њихова имена за потпредседнике неће бити предмет преговора.

„Суд је коначно одбацио овај контрадикторни став, стављајући знак једнакости између два питања, тј. питања избора председника и питања избора потпредседника. У пресуди се неколико пута наглашава да су обе радње неопходне за конституисање Скупштине и да се за обе мора постићи одговарајући консензус. Стога, свака странка мора да искористи своје уставно право да предложи кандидате за одговарајуће позиције које јој припадају (председника и потпредседника), а затим да се о свима њима гласа. Напротив, сви предлози странака за одговарајуће позиције морају бити предмет преговора, а не само предлог прве странке за председника. Стога смо ми, као Покрет за самоопредељење!, инсистирали на принципијелном ставу да политички субјекти сами именују своје кандидате за одговарајуће позиције“, написала је ова странка у... Facebook.

По трећој тачки, Покрет за вођење мањина је саопштио да је Уставни суд дао зелено светло предлогу да се пређе на тајно гласање за избор председника.

„Опозиција се надала да ће Уставни суд прогласити предлог о преласку на тајно гласање неуставним. Сада када је Уставни суд дао зелено светло овом предлогу, у смислу његове уставности, чак би и опозиционе странке требало да одустану од свог одбијања учешћа у тајном гласању, ако је то одбијање из уставних разлога, а не из страха да би могле да изгубе“, наводи се у реаговању, уз навођење неколико референци из одлуке.

Кусари-Лила реагује на опозицију: Време за неучествовање на гласању је прошло

Мимоза Кусари-Лила, посланица Покрета Самоопредељење, рекла је да је Уставни суд, својом одлуком у четвртак о питању конститутивне седнице, јасно ставио до знања да је гласање на њој уставна обавеза, а то, према њеним речима, укључује и гласање за изборну комисију тајним гласањем.

Овом приликом је посланицима странака које су раније биле у опозицији поручила да је време за неучествовање у гласању прошло.

„Тумачења опозиционих странака да је Уставни суд наводно одбацио тајно гласање — чак и да су била тачна (а нису) — не оправдавају одсуство јавног гласања за Изборну комисију. То гласање је јавно и, према одлуци Суда, учешће на гласању је уставна обавеза. Стога, поштовани посланици: немојте настављати да кршите Устав, већ учествујте у гласању. Сутра, у 11:00 часова, бићемо тамо — спремни да гласамо и закључимо конститутивну седницу. Време за уздржавање од гласања је прошло — сада је време за гласање и озбиљну одговорност према Републици и Уставу“, написала је она на Фејсбуку.

Суд је у четвртак пресудио да посланици имају 30 дана да конституишу Скупштину, али су странке дале различита тумачења одговора суда о томе да ли је дозвољено тајно гласање за избор председника парламента, након неколико покушаја са јавним гласањем.

По питању преласка на тајно гласање, Уставни суд је рекао да изабрани посланици морају бити присутни на конститутивној седници и гласати по својој слободној вољи, „гласајући 'за', 'против' или 'уздржани'“.

Од 15. априла, изабрани посланици су се састајали свака два дана, али су 37 пута безуспешно гласали за председника и заменике председника Скупштине, што се сматра последњим корацима ка конституисању Скупштине. У почетку је покрет Самоопредељење (Vetëvendosje), као победничка странка на изборима 9. фебруара, предложио име Албулене Хаџиу и није добио већину, а затим је затражио промену начина гласања, прелазећи на тајно гласање. До сада није добио подршку у овом настојању. Опозиционе странке уопште нису гласале, а ААК је управо овај предлог Самоопредељења (Vetëvendosje) поднела Уставном суду на преиспитивање.

ДСК позива ВВ да „заустави блокаде“

Председник ЛДК, Лумир Абдикхику

Демократски савез Косова (ДСК) је у саопштењу поздравио одлуку Уставног суда и позвао на њено потпуно спровођење.

„Ова пресуда је јасно утврдила да највећа парламентарна група не може блокирати конституисање Скупштине, већ мора да обезбеди већину гласова посланика или да постигне консензус са другим парламентарним групама“, наводи се у саопштењу ДСК.

ДСК је затражио од председника конститутивне седнице да поштује уставне одредбе и пословник Скупштине, враћајући се на договорени сценарио за вођење седнице и да се настави са отвореним гласањем.

„Такође, како је предвиђено чланом 187 пресуде, председавајући конститутивне седнице мора поштовати уставне одредбе, Поглавље IV Пословника Скупштине и претходне парламентарне праксе, као и вратити се на договорени сценарио конститутивне седнице како би се наставило са отвореним гласањем“, наставља се у њиховој реакцији.

Понављајући своју посвећеност функционалном парламентаризму и поштовању уставног поретка, ДСК је затражио од покрета Самоопредељење, као највеће парламентарне групе, да оконча застој и допринесе конституисању Скупштине Косова.

„Позивамо највећу парламентарну групу да поступи у складу са овом пресудом, да оконча блокаде и да допринесе најбржем и најуређенијем конституисању институција земље“, закључује се у одговору ДСК.

Цаколи: Пресуда Уставног суда не пружа решење ниједној страни, гласање треба да буде јавно

Еуген Цаколи, истраживач у Демократском институту Косова, изјавио је да пресуда Уставног суда о питању конститутивне седнице не пружа решење ни за једну странку у Скупштини, додајући да проблем и даље представља „недостатак политичке културе за консензус и компромис“.

Он је на Фејсбуку написао да је пресуда којом је утврђен рок од 30 дана за завршетак седнице позитивна, али је додао да није разјашњено „ако устав не буде завршен“ у року.

„Уставни суд је говорио о кризи у Скупштини – али не онолико колико је требало, и не о свему што се очекивало. По неким тачкама је био јасан. По другима, недовољно, благо речено. На крају, одлука која као да „задовољава“ све стране, али не пружа потпуно решење ниједној од њих. И поред свих норми и тумачења, прави проблем и даље је недостатак политичке културе за консензус и компромисе“, написао је.

Према речима Цаколија, овом пресудом Покрету Самоопредељење није дозвољено да блокира рад Скупштине, али је рекао да има право да предложи кандидата за председника Скупштине.

„Суд је одредио рок од 30 дана за завршетак конститутивне седнице – позитиван корак да се заустави бескрајно одуговлачење. Али шта се дешава ако устав не буде завршен до тада? Ништа није разјашњено. Дакле, имамо рок, али нема последица. И то је „идеална“ формула за нову блокаду. 2. Покрет за вођење Скупштине има право да предложи председника Скупштине – али и обавезу да не блокира Скупштину“, рекао је он.

Истраживач KDI-ја је додао да је Устав јасно ставио до знања да метод гласања мора бити отворен.

„4. Суд појашњава начин гласања: ЈАВНО. Према Суду, тајно гласање се користи само када је то предвиђено Уставом. А случај устава – није један од њих. У ствари, Суд индиректно одређује да се начин гласања којим је поступак започет – мора поштовати до краја. Дакле, нема повратка на тајно гласање, све док је процес у току. Пре свега, мора се поштовати досадашња пракса – која је увек била јавно гласање. 5. Али Суд не каже ни реч о највећем проблему: бескрајном понављању исте кандидатуре која не добија гласове. Ово је најслабија тачка пресуде. Није поставио никакву границу овој апсурдности, остављајући врата отворена. И иако помиње потребу за компромисом, не поставља никакву границу понављању кандидатуре која нема већину. 6. У случају нове блокаде, председник се може обратити Суду. Сама чињеница да је овај случај прихваћен ствара валидан преседан, „да, ако посланици не поштују пресуду, председник има уставно право да се врати на“ Суд“, написао је.

Хазири: Блокер не додаје

Посланик Демократског савеза Косова (ДСК) Љутфи Хазири реаговао је на одлуку Уставног суда, којим је утврђено да Скупштина мора бити конституисана у року од 30 дана, критикујући институционални застој и истичући да злоупотреба уставног духа у политичке сврхе не може бити оправдана.

„Блокатор не пролази! Опис уставног духа који је Косово успоставило 17. фебруара 2008. године имплицира да су споразуми, добра вера и политички компромиси једина легитимна и патриотска средства у овој Републици, која је основана 2. јула 1990. године. Нема обавезе“, написао је Хазири на Фејсбуку.

Нагласио је да на гласање не може утицати политичка уцена нити се може користити као средство за интерну потрошњу.

„Не дозвољава политичке уцене, а камоли злоупотребу уставног духа за интересе дана. Жалосно је што уместо политичара, преко посланика, решавају застоје, Уставни суд мора то да ради“, додао је.

Затим је Хазири нагласио тренутни недостатак функционалних институција и поновио да нико не може бити и посланик и члан владе.

„Немамо Скупштину ни Владу, већ само изабране посланике. Не можете бити и посланик и члан Владе. Република, пре свега!“, закључио је своје писање.

По питању преласка на тајно гласање, Уставни суд је рекао да изабрани посланици морају бити присутни на конститутивној седници и гласати по својој слободној вољи, „гласајући 'за', 'против' или 'уздржани'“.

Међутим, странке су поново дале различита тумачења одлуке Уставног суда.

Краснићи: Уставни суд је ставио тачку на игру ВВ

Мемли Краснићи, лидер Демократске партије Косова, изјавио је да одлука Уставног суда којом се посланици обавезују да закључе конститутивну седницу у року од 30 дана „ставља тачку на игру одуговлачења коју води Покрет Самоопредељење“.

У четвртак је Уставни суд обавезао посланике да изаберу председника и заменике председника у року од 30 дана. Одлука је изазвала сукоб између посланика Покрета Самоопредељење и посланика из странака које су раније биле у опозицији око питања да ли је дозвољено прећи са јавног на тајно гласање о овом питању. Самоопредељење је протумачило ово питање као дозвољено, док га је опозиција протумачила као недозвољено.

„Уставни суд је јасно ставио до знања: избор председника и потпредседника Скупштине мора се одржати у року од 30 дана. Као што смо од почетка истицали, дневни ред конститутивне седнице не може се мењати по вољи и нико нема право да наметне тајно гласање без уставног основа и без редовне процедуре“, написао је Краснићи на Фејсбуку. „Драго нам је што је Уставни суд окончао ову намерну игру одуговлачења коалиције ВВ-Гуксо-Алтернатива, јасно ставивши до знања да немају право да блокирају процес и да Скупштина мора бити конституисана у року од 30 дана.“

„Ова пресуда мора бити одмах спроведена. Што пре, то боље за земљу. ПДК ће наставити да буде део решења и даље. Надамо се да ће остале странке деловати у истом духу. Довољно времена је изгубљено - сада хајде да дамо епилог овом питању!“, додао је Краснићи.

Од 15. априла, изабрани посланици су се састајали свака два дана, али су 37 пута безуспешно гласали за председника и заменике председника Скупштине, што се сматра последњим корацима ка конституисању Скупштине. У почетку је покрет Самоопредељење (Vetëvendosje), као победничка странка на изборима 9. фебруара, предложио име Албулене Хаџиу и није добио већину, а затим је затражио промену начина гласања, прелазећи на тајно гласање. До сада није добио подршку у овом настојању. Опозиционе странке уопште нису гласале, а ААК је управо овај предлог Самоопредељења (Vetëvendosje) поднела Уставном суду на преиспитивање.

Мурати: Тајно гласање не крши Устав

Фото: Дритон Пацхарада

Посланик покрета Самоопредељење и вршилац дужности министра финансија, Хекуран Мурати, изјавио је да тајно гласање на конститутивној седници не крши Устав, али је додао да је такво гласање дозвољено.

Коментаришући одлуку Уставног суда у вези са конститутивном сједницом, Мурати је рекао да се „све странке морају ангажовати у конституисању Скупштине, посебно оне које предлажу чланове Председништву Скупштине“.

„1. Тајно гласање не крши Устав, тако да је дозвољено. 2. Све странке морају да се укључе у конституисање Скупштине, посебно оне које предлажу чланове за председника Скупштине. 3. Сви посланици су обавезни да учествују у гласању. То смо рекли од првог дана. И Уставни суд је то рекао. Нема потребе да се чека 30 дана. Од сутра се може приступити тајном гласању и тај посао ће бити обављен“, рекао је Мурати на Фејсбуку.

Тахири: Тајно гласање, неуставно

Фото: Дритон Пацхарада

Посланик Демократске партије Косова, Абелард Тахири, изјавио је да је Уставни суд прогласио „неуставним“ оснивање Одбора за тајно гласање на конститутивној седници.

Он је на Фејсбуку написао да Уставни суд кроз новообјављену одлуку зауставља „опасно уставно одступање и потврђује да се парламентарне процедуре не могу користити као инструмент политичке блокаде“.

„Уставни суд је јасно рекао: одлука о оснивању Одбора за тајно гласање на конститутивној седници била је неуставна. Ово је важна пресуда која зауставља опасно уставно одступање и доказује да се парламентарне процедуре не могу користити као инструмент политичке блокаде. Од 15. априла, конституисање Скупштине је блокирано – првобитно неуспехом највеће парламентарне групе да изабере свог кандидата за председника Скупштине, а затим, од 30. априла, инсистирањем на неуставном предлогу који је спречио наставак конститутивне седнице“, написала је Тахири.

Посланик ПДК-а је додао да је поднео коментаре подршке како би заштитио уставни поредак „и зауставио инструментализацију скупштинских правила од стране групе која нема гласове, али настоји да држи институције као таоце“.

„Суд је потврдио да: 1. Дневни ред конститутивне седнице не може бити мењан према политичким хировима; 2. Нико нема право да успостави тајно гласање без уставног основа и без процедуре; 3. Право предлагања председника Скупштине не може бити трансформисано у механизам блокирања; 4. Највећа парламентарна група има обавезу да сарађује са другим групама кроз политички компромис; 5. Скупштина мора бити конституисана у року од 30 дана од доношења пресуде; У овој бици смо стали у одбрану Устава и доказали да парламентарна демократија није ничије власништво. Уставни поредак је тријумфовао - а са њим и воља за функционалним институцијама, а не таоцима једне странке“, додао је.

Харадинај: Посланици треба да отворе пут уставу

Фото: Дритон Пацхарада

Лидер Алијансе за будућност Косова, Рамуш Харадинај, позвао је све посланике да спроведу одлуку Уставног суда о конституисању Скупштине.

Док се помиње одлука који наводи да Скупштина мора бити конституисана у року од 30 дана, посланик Харадинај је рекао да је Уставни суд створио правни основ „за излазак из створене пат позиције“.

„У ситуацији потпуне блокаде стварања институција Републике Косово, укључујући и конституисање Скупштине, нечувеном случају за демократски свет, потражили смо излаз у Уставном суду Косова. Нисмо то учинили због страначких интереса, већ у интересу земље и спровођења воље изражене гласањем на парламентарним изборима у фебруару 2025. године. Овај наш захтев нисмо претворили у питање или политички циљ“, рекао је Харадинај.

Додао је да је одлука Уставног суда блага.

„Од дана када смо поднели наш захтев Суду, 12. маја 2025. године, нисмо јавно саопштили о његовом евентуалном епилогу, увек не желећи да се мешамо у одлуку Суда. Не можемо а да не изразимо олакшање што је захтев ААК за тумачење и решавање од стране Уставног суда прихваћен и што је Суд донео одлуку о овом питању, стварајући правни основ за прекид застоја. Користим ову прилику да позовем све посланике, без обзира на политичку или страначку припадност, да спроведу ову одлуку Уставног суда и отворе пут конституисању Скупштине и стварању институција које произилазе из последњих парламентарних избора“, рекао је он на Фејсбуку.