Уставни суд је утврдио да је Основни суд у Ђаковици - Одељење у Ораховцу прекршио право на суђење у разумном року, грађанина чији случај није решен дуже од 40 година.
Подносилац захтева Суду је, како се наводи, оспорио дужину поступка, наводећи да он траје више од 40 година и да Основни суд није предузео ефикасне мере да га оконча.
„Суд је утврдио да је, у околностима подносиоца захтева, Основни суд у Ђаковици - Одељење у Ораховцу прекршио његово право на суђење у разумном року, загарантовано ставом 2 члана 31 [Право на праведно и непристрасно суђење] Устава у вези са ставом 1 члана 6 (Право на праведно суђење) Европске конвенције о људским правима“, наводи се у саопштењу Суда о одлуци донетој након жалбе коју је поднео грађанин Мухамет Морина.
Према саопштењу Суда, околности случаја односе се на грађански спор који је покренут 1978. године, када је подносилац захтева поднео тужбу за потврђивање права власништва над катастарским парцелама против више тужених.
Дана 25. септембра 1986. године, наводи се да је Општински суд у Ораховцу пресудом [Ц. бр. 221/79] усвојио тужбу и потврдио право својине подносиоца захтева над одређеним парцелама.
такође
Судови као кршиоци права
„Током даљег тока поступка, предмет је више пута прекидан и развијао се под различитим знацима због смрти тужених, а затим и идентификованих наследника. Након одржавања припремних рочишта 2022. године, односно 2023. године, поступак је поново прекинут, а 12. јуна 2024. године, Основни суд у Ђаковици-Огранак Ораховца је решењем [Ц. бр. 616/2023] поново прекинуо поступак због смрти једног од тужених. Подносилац захтева је 4. октобра 2024. године предложио наставак поступка, али је Основни суд решењем [Ц. бр. 896/2024] од 6. децембра 2024. године одбио његов предлог и потврдио своју одлуку о прекиду седнице, са образложењем да је идентификација наследника тужених његова обавеза као тужиоца. „Дана 31. децембра 2024. године, подносилац захтева је поднео жалбу на наведену одлуку Апелационом суду“, наводи се у саопштењу.
На основу достављених информација, наводи се да је судски поступак још увек у фази одлучивања по жалби у том суду, који, до дана пријема последњих података, још није донео одлуку.
Суд наводи да у контексту процене периода који је узет у обзир, примећује да је случај подносиоца захтева настављен да се испитује након 15. јуна 2008. године, када је Устав ступио на снагу, све до подношења његове представке Суду, за коју се каже да покрива период од преко 18 година.
„Суд је утврдио да, (i) иако случај садржи одређени степен процедуралне сложености као последицу смрти странака и питања наслеђивања, то не оправдава трајање поступка у таквом временском оквиру; (ii) да подносилац захтева није допринео одлагању поступка, већ је у неким случајевима иницирао његов наставак; и (iii) радње које су предузели надлежни органи, иако формално активни, нису довеле до ефикасног наставка и завршетка судског поступка“, наводи се у саопштењу.
такође
Уставни суд: Осамнаестогодишње одлагање грађанског поступка у Ђаковици прекршило је право на благовремено суђење
Суд је нагласио да држава има обавезу да организује свој правосудни систем на начин који омогућава доношење коначних одлука у разумном року, и да објективне тешкоће, као што су смрт странака и проблеми у идентификацији наследника, не могу оправдати дужину поступка.
„Суд је такође нагласио да дугорочна неизвесност у вези са правом на имовину има озбиљне последице по правну сигурност и имовинска права подносиоца захтева. На основу наведеног, Суд је оценио да је судски поступак, вођен током периода након ступања на снагу Устава, неразумно дуготрајан и да редовни судови нису обезбедили његов ефикасан развој“, наводи се у саопштењу.
