Уставни суд је утврдио да је суд прекршио права грађанина

Након жалбе грађанина, Уставни суд је утврдио да је трајање судског поступка у вези са имовинском надокнадом, дуже од 11 година, повредило његово право на суђење у разумном року, загарантовано чланом 31. Устава. Овај суд је наложио Уставном суду да предмет заврши са повећаним приоритетом и динамиком, у најкраћем могућем року и у складу са налазима Уставног суда.

Уставни суд је у петак утврдио да су редовни судови прекршили основна права грађанина гарантована највишим правним актом државе. Одлука је донета након захтева који је поднео Блерим Копреши, путем којег је тражена уставност дужине трајања поступка у једном предмету пред Основним судом у Призрену.

„Суд је једногласно (i) прогласио захтев прихватљивим; и (ii) утврдио да је дошло до повреде става 2 члана 31 [Право на праведно и непристрасно суђење] Устава Републике Косово и става 1 члана 6 (Право на праведно суђење) Европске конвенције о људским правима“, наводи се у саопштењу Уставног суда о овом случају.

Према информацијама суда, околности случаја повезане су са захтевом за поништење одлуке о проглашењу спорне имовине подручјем од општег интереса и коначне одлуке о експропријацији спорне имовине од стране Скупштине општине Призрен, у управном поступку.

Случај је на суду од 2014. године.

„Подносилац захтева је оспорио пред Судом дужину судског поступка у свом случају, тврдећи да му је повређено право на одлуку у разумном року, загарантовано ставом 2 члана 31 [Право на правично и непристрасно суђење] Устава у вези са чланом 6 (Право на правичан поступак) Европске конвенције о људским правима. Такође је тврдио да је недостатак надокнаде дуже од деценије био фундаментално кршење права на имовину, јер је подносилац захтева лишен своје имовине без надокнаде и без прописног законског поступка, чиме је повредио право на имовину загарантовано чланом 46 [Заштита имовине] Устава“, наводи се у саопштењу суда.

Приликом процене захтева подносиоца захтева, Суд је детаљније размотрио  опште принципе своје судске праксе и судску праксу Европског суда за људска права у вези са правом на одлуку у разумном року, а затим их применио на околности конкретног случаја.

„Суд је утврдио да је трајање поступка вођеног у вези са предметом [Ц. бр. 77/20] пред Основним судом, дуже од 11 (једанаест) година, неразумно, јер: (i) предмет подносиоца захтева се не показује као изузетно сложен да би се оправдало прекомерно трајање утврђено само у првостепеном поступку; (ii) подносилац захтева је био релативно активан у решавању свог предмета; и да (iii) Основни суд, упркос процесним радњама које је предузео одржавајући само једно седницу суда и радњама у вези са недостатком предметне надлежности, изјавио да је још увек у процесу доношења одлуке, што је резултирало спорим и неефикасним решавањем предмета у разумном року“, наводи се у саопштењу Уставног суда.

Суд је утврдио да је трајање поступка у овом случају дуже од 11 година и тек након што је предмет враћен на стварну надлежност, око 5 година без одржаног рочишта, повредило његово право на суђење у разумном року, загарантовано чланом 31. Устава у вези са чланом 6. Европске конвенције о људским правима.

Уставни суд је одлучио да након објављивања своје Пресуде, Основни суд мора предузети све неопходне кораке како би се подносилац захтева окончао са повећаним приоритетом и динамизмом, у најкраћем могућем року и у складу са налазима Суда.