Курти: Злочин у Круши, доказ Милошевићевог геноцидног пројекта

На 26. годишњицу масакра у два села Ораховац, Крусхе е Мадхе и Крусхе е Вогел, грађани и лидери институција одали су почаст палима. Председница Вјоса Османи рекла је да је борба за правду за убијене свакодневна обавеза институција, а премијер Аљбин Курти рекао је да у Крушама постоје докази о геноцидном пројекту Слободана Милошевића.

Масакри у Крусхе е Мадхе и Крусхе е Вогел и даље су отворена битка за правду, рекла је председница Вјоса Османи на њихову 26. годишњицу.

Из Круше е Мадхе, где тела неких од убијених још нису пронађена, Османи је у среду рекао да се правда неће дозволити да се одлаже на неодређено време.

„Ово је отворена битка за правду, зато не можемо дозволити да крв оних који су били невини прећутају и да се њихова жртва заборави. Не смемо да ћутимо, не смемо да станемо, не смемо дозволити да се правда одлаже у недоглед, јер правда за Крушу е Мадхе је правда за све оне који су дали своје животе за нашу слободу, а за Крушицу је само симбол слободе бола, али и отпора“, рекао је председник Османи.

Премијер Аљбин Курти је на меморијалном скупу изјавио да су масакри у Крушама доказ геноцидног пројекта Србије. 

"Масакр у Крушама е Мадхе био је део оптужнице за ратне злочине над балканским кољачем Слободаном Милошевићем. И поред тога, правда још није наступила, а починиоци нису кажњени. Евидентно је да су војници и полиција Србије имали велику мржњу и јасан план да почине злочине где је нестанак њихових тела највећа брига Паљења, паљења и бацања тела у реку и други нехумани облици оштећења и нестанка тела су јасни докази овог геноцидног пројекта“, рекао је премијер Курти.

А градоначелник Ораховца Смајл Латифи захтевао је да злочини Србије на Косову добију одговарајући правни третман.
Масовна убиства, спаљивање лешева и нестанак тела убијених доказ су организоване и веома пажљиво спроведене акције злочиначке Србије, спаљивања и брисања трагова овог језивог злочина“, рекао је Латифи.

Пре 26 година, у ова два села Ораховца, српске снаге су убиле преко 350 Албанаца, међу којима су жене и деца. Од тога, 124 присилно нестале особе још увијек нису пронађене.

Пре неки дан, Сафет Красники из Круше е Мадхе рекао је за КХОХА да још увек осећа свежу крв 243 цивила.

У догађајима од 25, 26. и 27. марта 1999. године убијено је 16 чланова његове породице, од којих 11 до данас није пронађено. 

Иако је изгубио породицу и пријатеље, каже да највећи бол осећа за мајке чији су синови убијени, а тела никада нису пронађена.

"24. и 25. сви су ти људи били живи. А онда су 25., 26. и 27. убијени јер нису били болесни. Убијани су мецима, гранатама, снајперистима, чак су убијани из непосредне близине када су заробљени. Жао ми је оних мајки које немају, а немају ни тамо где су те породице". .

Сведок Мухарем Хоти је сведочио да је после масакра својим рукама закопао сваку жртву коју је нашао, укључујући свог брата, синове његовог стрица, па чак и пријатеље. Каже да бол због свега што је доживео осећа истим интензитетом као и тада.

„Прошло је 26 година, али и даље имамо исте емоције, исти бол за 242 особе које су убијене овде у Великој Круши. У Круше е Мадхе има много људи који су доживели и видели догађај, али нажалост неки од наших сведока су умрли, али 200-300 је још увек живо“, рекао је Хоти.

Он је истакао да за све мештане Круше највећа опасност представљају 64 нестале особе, за које је указао да је додељено земљиште за сахрану.

"Највећи проблем за становнике Круше е Мадхе су нестали, односно нестали. Највећи проблем су они, њихове мајке које не знају где су гробови њихове деце, а највећи проблем је са њима", каже Хоти. 

Мештани села су изразили забринутост што ни 26 година након масакра није изведен ниједан сведок да да изјаву о догађају, истичући да се из дана у дан смањује број оних који могу да испричају шта се догодило у Круши. За злочине у Круши нико није осуђен.