Српски лидери: На састанку са министром Краснићијем није било речи о интеграцији

Градоначелници десет општина са српском већином на Косову састали су се у петак у Приштини са министром за локалну самоуправу у Влади Косова Елбертом Краснићијем, али су рекли да „није било разговора о интеграцији српских здравствених и образовних институција у косовски систем“.

Градоначелник Северне Митровице, Милан Радојевић, рекао је да нису надлежни за питање интеграције и да о томе треба преговарати у оквиру дијалога за нормализацију односа између Косова и Србије.

„Ми, као градоначелници, сматрамо да ово није нешто чиме би требало да се бавимо; то је искључиво тема за преговоре и главне преговараче“, рекао је он.

Састанак градоначелника десет општина са српском већином и министра Краснићија раније је најавио бивши заменик премијера Косова Бесник Бислими, који је рекао да је наредних пет до шест недеља веома важно за интеграцију српских здравствених и образовних институција и да сви треба да буду конструктивни по овом питању.

„Било би добро да градоначелници покажу што је могуће више одговорности у овој фази, јер добробит њихових грађана у великој мери зависи од приступа који ће следити у наредним недељама“, рекао је Бислими.

Међутим, Радојевић је рекао да је овај састанак био о општинским, административним или техничким проблемима са којима се општине суочавају.

„Имамо проблеме и са кадровским и институционалним питањима, променом граница општина...“, рекао је он.

Радојевић је додао да није добио никакав одговор од министра Краснићија у вези са покренутим проблемима, али да га очекује у будућности.

Дан раније, градоначелници општина са српском већином на Косову усвојили су саопштење, у којем су одбацили и осудили сваку акцију или активност која би могла да угрози рад и услуге здравствених и образовних установа које послују у подручјима са српском већином у оквиру српског система.

У декларацији, која је једногласно усвојена у Северној Митровици, наводи се да би „једнострани потези против образовних и здравствених институција, изван преговора у Бриселу и Заједнице општина са већином српског становништва“ и спровођење Закона о странцима и Закона о возилима, „представљали административно етничко чишћење српског народа“.

Други српски политички субјекти оптужили су Српску листу - највећу српску странку на Косову - да је већ пристала на интеграцију и да једноставно „симулира отпор“.

Према њиховим речима, ово је покушај да се прикрију „вишегодишње ћутање и политичка одговорност“.

Објава почетка интеграције образовних и здравствених установа поклапа се са почетком прве фазе пуне примене Закона о странцима, која траје до 15. марта и обухвата информативни период.

Овај закон би могао да утиче на функционисање здравствених и образовних установа у Србији, јер они који немају косовска документа морају да добију дозволу за рад или лиценцу од Косовске агенције за запошљавање.

У пракси, добијање дозволе за рад или студирање може бити проблематично, јер Косово не признаје институције Србије, сматрајући их паралелним и илегалним.