Обновљиви извори заједно са енергетском ефикасношћу један су од главних фактора енергетске транзиције, иако на Косову транзиција у овој области захтева потпуну промену производње, јер је наша земља произвођач енергије са угљем преко 95 одсто.
Ово је речено данас на конференцији "Прелаз енергије на Косову", коју је организовао Косовски конзорцијум цивилног друштва за одрживи развој (КОСИД).
Извршни директор Института за развојну политику, део КОСИД -а, Бурим Ејупи рекао је да Косово има потенцијал за енергетску транзицију, али да је тешко постићи циљеве за изградњу нових капацитета за производњу енергије из угља.
„И на Косову је дошао дух енергетске транзиције, јер је и земља део тога. Начин на који трошимо и производимо енергију, зато немојте само производња бити део транзиције. У нашој земљи се преко 95 одсто енергије производи из угља, остатак из обновљивих и алтернативних извора. Али начин енергетске транзиције захтева тоталну енергетску транзицију из система производње, али и из система потрошње“, рекао је Ејупи, преноси кп.
Заменик директора Секретаријата Енергетске заједнице у Бечу, Дирк Бусцхле, рекао је да ће овај Секретаријат израдити нацрт закона о клими на Косову, који према његовим речима сада недостаје и који ће ускоро бити представљен влади и скупштини и очекује се да што им помаже да започну процес енергетске транзиције.
„Транзиција сада, која долази не само из Немачке, већ је глобална и представља транзицију која се односи на декарбонизацију и уклањање из мешавине горива која штети нашој генерацији и генерацијама које долазе после нас, као резултат утицаја на климе, дакле, не треба да се понашамо тако само ако нас гурају и ударају о зид. Овде се морамо проактивно укључити и овде видим тренд да је овај проактивни приступ, пошто је остатак Европе, прихватио енергетску транзицију. Чињеница да ћемо суштински променити наше секторе и наше животе, постоји ризик да се то у региону деси са закашњењем. На Косову има много могућности за експлоатацију, можете поменути и обновљиву енергију, затим енергетску ефикасност“, рекао је Бусцхле.
Потпредседник парламентарног одбора за економски развој Дардан Сејдиу, који је све време провео на панелу посвећеном комерцијалном споразуму између Владе и компаније „Цонтоур Глобал“ за изградњу ТЦ Косова е ре, рекао је да је ово је у супротности са духом закона о електричној енергији и са енергетским уговором, у овом случају са споразумима потписаним са Европском унијом.
Према његовим речима, споразум са "Цонтоур Глобалом" не дозвољава Косову да напредује у транзиционом духу.
„Показаћу зашто нам овај споразум са „Контур глобалом” не дозвољава да идемо напред који би био у духу енергетске транзиције. Први је интерконекција са Албанијом, која је изграђена средствима немачке владе, интерконекција и то је само по себи средство које ћемо новим уговором уништити, а да га још не ставимо у употребу. Дакле, имаћемо ситуацију да енергија, која долази из обновљивих извора у време када би нам затребала, не може да се стави у употребу, јер имамо обавезу која произилази из уговора, а то је да увек морамо да купујемо 450 мегавата са 80 евра по мегават-сату, колико је циљана цена произвођача "Контур глобал", рекао је Сејдиу.
Иако је на овај панел позван и министар за економски развој Валдрин Ллука, он је одбио да учествује на основу тога што не жели да се појави као једини присталица електране "Косова е ре".
