Пет важних уговора било је део табеле која се бавила штетним уговорима које спроводе косовске институције, укључујући последице које имају.
У овом случају се рачунају уговор за аутопут за Скопље, уговор са пасошима, Дардафон уговор, АКСОС, као и процес приватизације Брезовице.
Албан Хашани, извршни директор института Риинвест, представио је студију коју је овај институт израдио, у којој је поменуо недостатак транспарентности и професионализма.
Он је тражио повећање улоге тужилаштва у овом погледу, као и улоге Скупштине.
„170 милиона би потенцијално била штета ако би све странке које су тужиле победиле у спору са Владом Косова. Добра или лоша вест је да већ губимо 65 милиона, па ако погледамо у перспективу, то је негде око 5 одсто косовског буџета, потенцијално ако се случај Дардафон поново одлучи не у корист Ин Косово, ово може да порасте на 90 милиона“, рекао је Хашани, преноси КсП.
Он је даље навео главне недостатке уговора.
„Прво, постоји недостатак професионализма, тако да је јасно да постоји недостатак професионализма у креирању јавних уговора, друго, приметан је недостатак транспарентности, и треће, постоје сумње и докази о злоупотреби званични став“, рекао је Хашани.
Он је додао да је одговорност за то на Влади, која као извршна власт има одговорност за то.
Министар за економски развој Владрин Ллука рекао је да је проблем став према уговору за који се обавезала.
„Проблем овде, верујем, више лежи у односу према том уговору на који смо се већ обавезали, увек нам је правио проблеме, што се нисмо супротстављали, или смо се бар договорили, потписали смо уговор, можда и ти знаш да смо успели да испунимо критеријуме које смо уговорили, тако да му не замерам, говорим конкретно о великим уговорима, састављени су на крајње професионалан начин, али тај део толеранције који је урађен, ја ћу вам рећи недостатак професионализације који не знају који су им капацитети, суочили су се са тим уговором, то је кључни проблем и то нам је задало много проблема“, рекао је министар. Ллука.
Он је рекао да би представљање у арбитражама требало да раде озбиљне компаније, јер је и представљање у арбитражама проблем.
У одсуству министра за инфраструктуру Пала Лекаја, ријеч је узео замјеник министра Фехми Мујота, који је рекао да свака влада мора имплементирати уговоре које добије од претходне владе, јер у супротном може нанијети штету.
„Мислим да постоји мали недостатак, ако се може рећи да је крив, у озбиљном приступу у тренутку када долази до смене власти, ја то кажем компетентно и одговорно, кажем јавно да је престао мандат или да имам још један министарски мандат, уговор са Бехтел Енком, Елезов Скопље-Хан не би имао дилеме и мана. Зашто. Човек би се запитао зашто? Зашто, не бих тражио продужење уговора”, рекао је Мујота.
Заменик Кораб Сејдиу рекао је да Влада има одговорност према јавности, док приватна компанија нема одговорност за јавни новац. Према Сејдијевим речима, клаузули о поверљивости не би требало да буде место у јавним уговорима.
„За мене је веома бесмислено када ви, министар, или влада уопште, доносите одлуку, а да се не изјасните о компанији којој се негде из тог разлога плаћа 8 милиона евра, чак и да донесете одлуку када званична влада, гарантујем вам да немамо унутрашње надлежности, немамо интерни капацитет да овако нешто оцењујемо у нашој администрацији, разумемо све проблеме које имамо са јавном управом, кажем вам са пуном одговорношћу да немамо интерне капацитете, за то питање узимамо и озбиљну компанију која не само да даје правно тумачење онога што конкретан чланак говори, већ они заправо издају чак и ако потраживање приватног лица које спроводи уговор, изградњу аутопута или било ког другог пројекта, поднесе захтев, али пошто они траже, то не значи да морате да им платите“, рекао је Сејдиу.
Влада Косова се суочава са судским споровима, који настају као резултат неадекватне формулације и имплементације јавних уговора. Ови судски спорови показују да Влада Косова и друге јавне институције нису успеле да осмисле комплетне уговоре и да испоштују обавезе које произилазе из таквих уговорних односа.
