Неколико чланова америчког Конгреса позвало је у писму државног секретара Марка Рубија да спречи могуће ограничавање америчких трупа на Косову, наводећи да такво повлачење ризикује дестабилизацију не само земље већ и ширег региона Западног Балкана у време малигних утицаја.
У писму упућеном Рубију 11. марта, изразили су „дубоку забринутост“ због извештаја да би администрација председника Доналда Трампа могла да повуче део америчких снага из мисије НАТО-а на Косову, КФОР.
„У време повећане политичке крхкости и све већег малигног утицаја на Западном Балкану, прерано смањење америчког присуства ризикује дестабилизацију не само Косова већ и ширег региона, посебно Босне и Херцеговине. Позивамо вас да одржите ниво америчких снага како бисте заштитили националне безбедносне интересе САД у региону Западног Балкана“, наводи се у писму.
Њихово писмо долази након што је амерички лист Политико, позивајући се на четворицу дипломата НАТО-а, 19. фебруара објавио да Сједињене Државе траже од савезника да размотре ограничавање спољних ангажмана алијансе, укључујући мисију на Косову.
На питање о овоме, Пентагон је у одговору за Радио Слободна Европа рекао да није било најаве промене у распоређивању снага.
такође
Абраши: Институције би требало да дискусију о смањењу америчког присуства на Косову схвате као аларм
Око 590 америчких војника служи на Косову у оквиру мировне мисије НАТО-а, КФОР-а.
КФОР је трећа безбедносна мисија на Косову, након Косовске полиције и мисије Европске уније за владавину права, ЕУЛЕКС. Али ова мировна мисија је, између осталог, одговорна за безбедност на граници између Косова и Србије, две суседне земље које и даље имају напете односе.
Конгресмени и сенатори су у писму даље навели да би свака ограничења америчких војних трупа могла имати значајне последице не само по оперативне капацитете мировних снага, већ и ослабити улогу КФОР-а као политичке препреке у одржавању мира и стабилности на Косову.
„Тензије између етничких српских заједница на северу Косова настављају се усред текућих акција централне косовске владе које и даље погоршавају ситуацију у заједницама. С обзиром на недостатак значајног напретка у дијалогу између Београда и Приштине, смањење броја трупа би уклонило средство притиска које би их могло присилити да се врате разговорима. Штавише, смањено присуство САД могло би охрабрити актере који повлачење Запада виде као прилику да изазову немире“, наводи се у писму.
Косово и Србија и даље имају затегнуте односе, посебно од 2023. године, када су косовске власти оптужиле Београд за напад групе Срба на Косовску полицију у којем је погинуо наредник и за експлозију у виталном водоводном каналу.
Србија је негирала умешаност у ова два напада, која су се догодила на северу Косова, где живе већински Срби.
Од тада, дијалог између две суседне земље, уз посредовање Европске уније, је у застоју и није било састанака на високом нивоу, упркос томе што су се стране сложиле да нормализују односе почетком 2023. године.
Штавише, конгресмени и сенатори су тврдили да би потенцијално повлачење америчких снага из КФОР-а могло да охрабри актере са националистичким агендама на Косову и у Србији, као и сепаратистичке амбиције лидера у Републици Српској у Босни, „поткопавајући државну кохезију у Босни и Херцеговини и повећавајући ризик од политичке или безбедносне кризе“.
Поменули су како је Русија константно настојала да искористи поделе на Западном Балкану и ослаби подршку НАТО-а и ЕУ у региону.
„У априлу 2024. године, врховни командант савезничких снага у Европи, Кристофер Каволи, сведочио је пред Конгресом да Русија активно подстиче тензије између етничких група како би поткопала територијални интегритет Босне, што је утицало на његову одлуку да повећа и ојача КФОР и да доведе више војне опреме“, рекли су.
Позвали су се на „недавне обавештајне податке“ да нема промене у злонамерном руском утицају у региону, рекавши да САД „не би требало да ограничавају америчке трупе и остављају више простора за руске активности“.
такође
Рубио: Питање чланства Косова у НАТО-у није на дневном реду земаља чланица
Потписници писма
Мајкл Р. Тарнер, конгресмен
Брендан Ф. Бојл, конгресмен
Грегори В. Микс, председник Демократског кокуса у Одбору за спољне односе
Рик Ларсен, конгресмен
Жан Шахин, сенаторка
Чарлс Грасли, сенатор
Том Тилис, сенатор
Роџер Викер, сенатор
Ен Вагнер, конгресменка
Крис Ван Холен, сенатор
такође
Рубио назива Кубу претњом за САД
Џони Ернст, сенаторка
Питер Велч, сенатор