Иако је Европска унија рекла да ће укинути мере против Косова након што се заврши „нормалан пренос локалне самоуправе у северним општинама“, то се није догодило. Након преноса власти, ЕУ је изјавила да ће се разговори о укидању мера одржати након формирања нове владе.
Бивши главни уредник Радија Слободна Европа, Мелазим Кочи, назвао је акције Европске уније у вези са Косовом скандалозним, рекавши да ЕУ неће укинути мере још дуго времена.
КОХА је, према дипломатским изворима у ЕУ, известила да се не очекује укидање мера, барем не пре завршетка избора 28. децембра. Дописник КОХА из Брисела, Аугустин Палокај, известио је неколико дана раније да су ови извори потврдили да су Француска и Италија, уз подршку Шпаније, Мађарске и Словачке, на последњем састанку биле против укидања мера против Косова. С друге стране, „најмање 13 земаља“ захтевало је да се оне укину.
Кочи је у четвртак у емисији „Интерактив“ на КТВ-у рекао да се не може искључити могућност да након формирања Владе ЕУ поднесе додатне захтеве, од којих је један формирање Заједнице општина са већинском српском заједницом.
„Често смо опрезни и добро је што смо опрезни када доносимо процене, али рећи малој земљи попут Косова са милион и 600 хиљада становника пре две недеље да ће мере бити укинуте ако се пренос власти на северне општине обави мирним путем, што је и учињено, а затим након преноса рећи, као што Брисел говори Косову да је сада потребно нешто друго, наиме формирање Владе, не искључујем могућност да након формирања Владе, успостављања Заједнице, повратка српских судија и полицајаца на север, нормализације или међусобног признања Косова и Србије, дакле имамо посла са низом захтева ЕУ које они имају на столу, али који немају никакве везе са реалном политиком, имају везе са преговарањем унутар саме ЕУ“, изјавио је он.
У дискусијама на нивоу амбасадора земаља чланица ЕУ прошле недеље, када се расправљало о закључцима који ће бити усвојени на састанку Савета за опште послове, поделе између земаља чланица су поново дошле до изражаја.
Европска комисија, према речима неколико европских дипломата са којима је КОХА разговарала, „крије се иза неких држава чланица и игра двоструку игру“. Француска је изразила сумњу да ли су стране предузеле искрене кораке ка деескалацији на северу током 2025. године. Али иако је поменула „стране“, чињеница је да је само Косово претрпело санкције због ове ситуације. Србија није имала санкције, иако је сама ЕУ неколико пута изјавила да је уклањање Срба из косовских институција на северу „најозбиљније кршење обавеза Србије према споразумима о дијалогу“.
Италија је, с друге стране, према речима дипломата, рекла да сада треба да сачека да се заврше децембарски избори пре него што крене са „постепеним“ укидањем мера. Земље које се заправо противе укидању мера помињу да чак и када до њих дође, оне треба да се укидају „постепено“.
Према дипломатским изворима, Немачка, Словенија, Хрватска, Естонија, Луксембург, Белгија, Холандија, Финска, Малта, Аустрија, Ирска, Пољска и Шведска биле су укључене у ове састанке ради укидања мера. Неке од њих су захтевале да се мере одмах укину. Неки су их назвали апсурдним и позвали су да се такве мере избегавају у будућности. Немачка је саопштила да би укидање требало да узме у обзир пренос локалне самоуправе на север. Дискусија је вођена пре полагања заклетве градоначелника општина на северу.
Служба за спољне послове ЕУ (EEAS) такође се изјаснила у корист укидања мера против Косова, док Европска комисија не дели такав „ентузијазам“. Многе земље ЕУ су иритиране овим мерама и виде их као „доказ да ЕУ није имала уравнотежен приступ према Косову и Србији“.