Тражи се правда за убијене у Ликошану и Ћирезу

Нико није кажњен ни 26 година након масакра који је српска полиција извршила у Ликошану и Ћирезу. Рођаци убијених тражили су правду, док су представници државе упозорили да ће Србија ускоро бити тужена за геноцид.

Прошло је 26 година од када је Србија извршила први масакр у последњем рату на Косову.

Након оружаног обрачуна са припадницима ОВК на месту познатом као „Гјаште Лисат“, полиција је узвратила у Ликошану е Ћирез. Са оклопним возилима на земљи и хеликоптерима са неба, убила је 20 цивила, међу којима и Рукија Небихуна, који је био у седмом месецу трудноће.

Џевдет Ахмети из Ликошана једини је члан породице који није био код куће 28. фебруара 1998. године.

„Тог дана сам се затекао у Приштини и када сам се вратио у Глоговац, срео сам свог стрица Рамиза Дервиша, који ме је обавестио да се у селу Ликошан воде борбе између ОВК и српских снага. Остајемо у Глоговцу и ту ноћ 28. фебруара нудимо планину Каменицу која се види из недалеке ваздушне удаљености. Остајемо до касних ноћних сати, али не можемо да схватимо шта се догодило. Био је мрак и нисмо смели да понудимо више“, каже он. „Из вести сам схватио да у Ликошану има убијених, иако им није саопштен тачан број колико их је убијено. Почињем да се нервирам и уверио сам се да је више од половине убијених из наше породице”.

Када су оклопна возила напустила село, Ахмети је примио страшну вест. Свих десет мужева и синова породице који су били у кући, заједно са једним гостом, масакрирани су.

такође Арбери 28. децембар 2025 Османи: Масакр у Ликошану и Ћирезу, доказ бруталности над нашим народом

Иако је командни ланац познат, налогодавци и извршиоци нису приведени правди. Ово оптерећује Ахмета и остале чланове породице.

„Њиховом крвљу је остварена слобода Косова, али ми се осећамо непотпуно све док се не оствари правда за злочин који је српски окупатор починио над члановима наших породица. До данас нико није одговорио на ово и моја молба државним органима је да дају све од себе да сви одговорни за овај масакр, али и остали, што пре буду приведени правди“, каже он.

Поред 20 цивила убијена су и четири припадника ОВК. Двоје њих из породице Бећири из Ћирезија и још двоје из породице Гјели из Ликошана.

После масакра, Африм Гјели је носио униформу ОВК.

„28. фебруар ’98 је догађај који је променио историју албанског народа.

Грубу оцену дао је и председник парламента Глаук Коњуфца, који је одао пошту гробљима убијених.

„Ова фаза означава почетак и омасовљење Ослободилачке војске Косова. Пали су и жртвовали се, али њихова крв је постала слобода и светлост за народ Косова, јер после ових догађаја, после ових масакра и аката геноцида, нико није сумњао да је једини пут за народ Косова да оружје у рукама, мушкарци и жене, дечаци и девојке, спремни да ослободе Косово“, рекао је Коњуфца.

такође Арбери 1. марта 2026 Преживели из Киреза и Ликошана враћају ужас и понос

Министарка правде Албулена Хаџију обећала је да ће Србија ускоро бити тужена за геноцид почињен на Косову.

Већ блиска група се интензивно бави тужбом за геноцид, али као што сам напоменула, због осјетљивости не можемо износити детаље“, рекла је она.

А, у објави на Фејсбуку, премијер Аљбин Курти је написао да је правда за све жртве српског геноцида на Косову обавеза владе која је води.

Почаст погинулима у Ликошану и Ћирезу одали су и представници политичких субјеката и локални представници општина Глоговац и Србица.

И први пут је у породичном музеју Ахмети у Ликошану објављена изложба о убијеним људима ове породице.

Акција Специјалне полиције Србије, која је почела ујутру 28. фебруара 1998. године, трајала је два дана узастопно.

такође Арбери 28. децембар 2026 Курти у Ликошану и Ћирезу: Вечно историјско сећање

Тог дана у борбама између ОВК и српске полиције у Дреници су страдали Реџеп Реџепи (63), Бећир Реџепи (30), Мухамет Гјели (70) и Насер Гјели (38).

У међувремену, српска полиција масакрирала је 20 ненаоружаних албанских цивила: браћу Бећира (26), Назмија (24), Бедри (24) и Бекима Сејдиуа (23), затим Илира Небихуа (30), Рукиеа Небихуа (27), који је био у седмог месеца трудноће Џемшир Небиху (33), Ибиш Рама (38), Бехрам Фазлиу (50), Исмаил Бехрами (30), и 10 мушкараца и дечака из породице Ахмети - Ганиу (46), Ахмети (50), Хамза ( 44), Хилмиу (44), Дритони (23), Наими (22), Лумниу (19), Шемсиу (18), Басриу (18) и Елхамију (16).