Председник Владине комисије за нестала лица Андин Хоти оценио је добром, али истовремено и закашњелом вест о расписивању потернице за Миланом Радоичићем.
Основни суд у Приштини расписао је потерницу за Миланом Радоичићем, главним оптуженим за терористички напад у Бањску, због "ратног злочина против цивилног становништва". Он је међу 20 Срба за којима је расписана потерница и осумњичен је за убиство 1999 албанских цивила у Ђаковици у мају 106. године.
„Мислим да каснимо. Наравно да је то веома добра иницијатива. Али имамо стотине и хиљаде злочинаца попут Радоићића или других, који су данас оптужени, који су починили најстрашније злочине који постоје. и лутају у слободи. Имамо одређене појединце, са познатим именима, који су сакрили тела људи. „На пример, имамо имена људи који су одвели мог оца из високобезбедне установе, а то је затвор, и слободно лутају Београдом“, рекао је Хоти у емисији „60 минута“ КТВ-а.
Он је рекао да су овакве иницијативе добродошле, али да касне и да има случајева да су криминалци пуштени на кратак период.
Хоти је рекао да тренутно има 1588 људи који су насилно нестали током рата на Косову. Он је рекао да инсистирају да се наставе ископавања у Батајници, али да српска страна наставља да блокира.
Он је рекао да се нада да ће нови изасланик ЕУ за дијалог Косова и Србије Петер Соренсен дати већи приоритет питању несталих особа.
"До сада смо ове године извршили 4 ископавања на територији Косова. Имамо минималан план за још 11 ископавања. Главни изазови су када је у питању територија у Србији. Имамо потпуну блокаду. Већина несталих се наводно налази на територији Србије... Разговарали смо о Батајници са делегацијом Србије у радним групама, али смо разговарали и о томе да се врати у Брутајсел. Батајница, заједно са Петровим Селом и Перућацем, су три локације које су обрађиване 2000, 2001. и 2002. Ту није било ископавања 22-23 године. Тражили смо две године без прекида да се вратимо у Батајницу, нажалост, српску страну прошле године, када смо то поставили као претходну годину довољно објашњења зашто не треба да идемо, то није у нашим рукама“, рекао је Хоти.
Хоти је рекао да Европска унија није казнила Србију нити је критиковала што није учествовала на састанку који је 15. јануара сазвала Заједничка комисија. Он је рекао и да је 31. јануара и Србија прекинула сарадњу на експертском нивоу.
Што се тиче Соренсена, Хоти је рекао да су први утисци добри.
"Сама чињеница да се господин Соренсен у својој првој посети Косову, поред лидера, састао и са мном као председником Комисије, говори да он даје приоритет питању несталих лица. Ту је и чињеница да је Соренсен био на Косову 6 година пре рата, и да познаје то питање. Рекао је да ће му један од главних приоритета бити питање несталих људи, али нећу никога да оптужујем. састао се са председавајућим Комисије када је дошао на Косово, нисам видео никакву тенденцију са његове стране да приоритетно поставља питање несталих лица, а видео сам то код Соренсена на првом састанку“, рекао је Хоти.
Он је рекао да Брисел стално инсистира да Србија отвори своје архиве.
Он је указао да је према договору у Бриселу предвиђено коришћење ЛИДАР опреме, која скенира земљу из ваздуха. Он је рекао да је скенирање обављено на Косову иу Србији, али иако је Косово издало извештај о налазима, са српске стране још увек нема извештаја о налазима.
Хоти је рекао да је на основу скрининга Косово ове године до сада третирало четири локације, а три - Драгодани, Исток и Подујево - су у фази лечења.
"ЛИДАР је резултирао откривањем аномалија и потребно је извршити ископавања. Имамо најмање 11 будућих локација које треба да завршимо за 3-4 месеца", рекао је Хоти.
Андин Хоти је, у међувремену, рекао да су идентификације почеле и коришћењем ДНК метода у неким случајевима где је можда било грешака, јер у време подношења пријаве то није обављено ДНК.
Он је рекао да се у овом случају бави и масакр у затвору Дубрава, рекавши да су чланови породице замољени да дају кап крви.
Он је рекао да не жели да се мисли да је све пошло наопако, али тамо где постоје сумње треба их отклонити.
„Под традиционалном идентификацијом мислим на то да је породица узела тело на основу одеће, личне карте, сата или је мислила да је то тело неког рођака. Нису урађене ДНК методама. А ове идентификације су се дешавале током година 1999-2002. Од 2003. почело је научном методом, са ДНК. То не значи да су потпуно погрешни, не значи да ћемо све да их селектујемо и да их тражимо на основу крви. које добијамо од различитих фактора, од организација... Тражимо од породица да дају ни кап крви, јер се преко крви ДНК поклапа са узорцима које већ имамо у мртвачници, има око 300 посмртних остатака чланови да имају разумевања, а ми имамо њихово разумевање, врло је мали отпор“, рекао је Хоти.
