„Ова питања на Балкану су веома сложена, али њихова сложеност превазилази интересовање људи да их разумеју. Ако одете у САД и кажете: 'Имамо све те проблеме са нашим суседима', људи ће одговорити: 'Видите, сви имају проблеме, решите их сами'... Косово, као и све балканске земље, заиста мора да преузме одговорност и реши своје проблеме“, рекао је бивши амбасадор САД у Србији, Кристофер Хил.
Бивши амбасадор САД у Србији, Кристофер Хил, не очекује да ће се САД мешати у решавање проблема на Балкану, укључујући и спор између Косова и Србије, као што су то чиниле у прошлости.
Према његовим речима, овај регион није свакодневни приоритет за САД и решења морају доћи изнутра.
„Балкан је, наравно, недовршен посао у Европи, али људи на Балкану морају да схвате да се у другим деловима света дешавају друге ствари. Дакле, не можете очекивати да људи оставе по страни проблеме са којима се носе, било у Украјини или на Блиском истоку, и кажу: У реду, Косово, покушаћемо да вам помогнемо у вези са овим“, рекао је Хил у интервјуу за Радио Слободна Европа. Он је нагласио да Косово треба да крене напред са оснивањем Заједнице општина са већинском српском већином, рекавши да и Србија има посла, али је нагласио да је то помоћ Украјини – главни приоритет у Европи, према његовим речима.
„Чињеница да покушавамо да управљамо неким нашим интересима са Србијом не значи да смо против Косова. Имамо и ми много интереса на Косову“, каже Хил.
ЕУ би требало да буде више укључена
РЕЛ: Амбасадоре Хил, овде смо на GLOBSEC 2025 у Прагу, где су главне теме глобална безбедност и трансатлантска одговорност. Како видите положај Западног Балкана у широј европској стратегији и какву улогу Косово може играти у овом контексту?
Ч. Хил: Пре свега, мислим да је веома јасно да Европска унија зна да постоје неки недовршени послови и да се ти недовршени послови налазе на Балкану. Мислим да тренутно они [ЕУ] процењују како да одреде нове чланице. Да ли да их приме једну по једну или све одједном? Постоји много изазова и, наравно, разматрају и питања апроксимације.
Мислим да Европска унија заиста треба да се више ангажује и заврши неке недовршене послове. Верујем да то сада видимо.
РЕЛ: Јуче [12. јуна], овде на GLOBSEC-у, рекли сте да је тешко предвидети политику [америчког председника Доналда] Трампа, али ћу поново питати: Какав приступ Косово треба да очекује од његове друге администрације?
Ч. Хил: Мислим да ће САД уложити напоре да охрабре балканске земље да почну саме да решавају своје проблеме. Мислим да је време када су земље долазиле код нас или у неку западноевропску земљу да се жале на своје суседе, [прошло] и да су људи уморни од тога.
И главна поента је, наравно, да се у свету дешавају и друге ствари. Више не живимо у деведесетим. Налазимо се у сасвим другачијој ери.
Наравно, разумемо питање Израела, велики проблем са Ираном, који је огроман, питање Газе... и наравно за Европу постоји питање Украјине и оно што сви радимо за Украјину...
Дакле, мислим да је време када би балканска земља долазила код нас да се жалила на другу балканску земљу прошло, јер људи више немају времена за те ствари. Желе да виде моделе сарадње унутар региона, а не земљу која иде код неког омиљеног члана међународне заједнице и каже: Помозите нам!
Косово и све балканске земље треба да реше своје проблеме саме
РЕЛ: Сједињене Државе су историјски гледано биле један од главних и најјачих савезника Косова. Да ли очекујете да ће се то наставити или предвиђате било какву промену у тону или приоритетима?
Ч. Хил: Мислим да, донекле, то зависи од тога шта људи на Косову желе да ураде. Могу рећи да су ова питања на Балкану веома сложена, али њихова сложеност превазилази интересовање људи да их разумеју. Ако одете у САД и кажете: „Имамо све те проблеме са нашим суседима“, људи ће рећи: „Видите, сви имају проблеме, решите их сами.“ Мислим да је очекивање да ће – без нужног свакодневног посредника, без сталног ослањања на невладине организације или пријатеље – људи покушати сами да реше проблеме са својим непосредним суседима, јер је међународна заједница једноставно фокусирана на друга питања. Не кажем да Балкан није важан. Као што сам рекао, Балкан је, наравно, недовршен посао у Европи, али људи на Балкану морају да схвате да се у другим деловима света дешавају друге ствари. Дакле, не би требало да очекују да људи оставе по страни проблеме са којима се носе, било у Украјини или на Блиском истоку, и кажу: „У реду, Косово, покушаћемо да ти помогнемо у вези са овим.“
Косово, као и све балканске земље, заиста мора да преузме одговорност и реши своје проблеме.
Само симболични гестови нису довољни.
РЕЛ: Недавно је актуелна влада Косова пристала да привремено смести до 50 миграната које су депортовале Сједињене Државе, као део споразума о пресељењу са трећим земљама. Шта ова акција указује на близину Косова америчким интересима?
Ч. Хил: Мислим да ово показује да Косово има интерес да се сједини са САД и покаже спремност да им помогне у њиховим изазовима.
Али желим да нагласим да су такви симболични гестови веома важни и корисни. Међутим, морају бити праћени ширим приступом, који осигурава да Косово не буде на листи проблема.
РЕЛ: Да ли размишљате о нечему конкретном?
Ч. Хил: Немам ништа конкретно на уму, осим чињенице да је од 25. године прошло већ преко 1999 година, и морам рећи да сам веома разочаран што је тако мало постигнуто током ових 25 година.
САД мање ангажоване на Балкану
РЕЛ: Да ли очекујете да ће Сједињене Државе имати активну улогу у олакшавању дијалога између Косова и Србије или би било ефикасније да ЕУ преузме вођство?
Ч. Хил: Мислим да САД годинама говоре да је ово питање које, реално гледано, Европљани треба да реше. САД већ годинама имају специјалног изасланика, али у садашњим околностима, очекивао бих ограниченији директан ангажман у поређењу са прошлошћу. Дакле, мислим да ће се идеја о томе да САД буду свакодневно потпуно укључене на Балкану много променити. Видећете америчке пословне интересе на Балкану, биће дипломатских активности, несумњиво. Али не бих очекивао да ће се САД умешати и помоћи у решавању проблема људи. Људи ће сами решавати своје проблеме.
РЕЛ: Раније сте рекли да Влада Косова сноси велики део одговорности за недостатак напретка у дијалогу. На које конкретне акције или одлуке сте мислили?
Ч. Хил: Када размишљам о одговорностима за решавање ствари, мислим на Споразум о нормализацији - такозвани Охридски споразум - за који сматрам да је веома праведан споразум, пажљиво разрађен уз помоћ господина [Мирослава] Лајчака [бившег изасланика ЕУ за дијалог између Косова и Србије]. И, прилично је разочаравајуће што не успевамо да разумемо или не достижемо тачку у којој се слажемо око Заједнице општина са већинском српском већином, већ је то блокирано питањима која су више пропагандна него стварна, као што су: ко је шта потписао, и тако даље...
Морамо да видимо да се тај споразум у потпуности спроводи, а део тога је идеја о давању ограничене аутономије Србима у северној Митровици. Реч је о удружењу које се бави питањима попут образовања и болница, темама ове природе. Такви модели постоје широм света, посебно у Европи. А пошто га је тадашњи премијер [Косова, Хашим] Тачи потписао, морао је бити спроведен. Дакле, ово јесте проблем, али не кажем да само Косово има проблеме. Друге земље, укључујући и Србију, морају да ураде свој део.
Али, конкретно, да одговорим на ваше питање, Косово би требало да се фокусира на Заједницу општина са већином српског становништва и да одатле крене напред. Србија не оспорава територију Косова. У ствари, сви људи на Балкану говоре о територији, говоре о земљишту. Али прави проблем на Балкану, који људи треба да схвате, није земља - то су људи.
То је једноставно питање: Да ли људи на Балкану желе да остану тамо или желе да оду негде другде? За сада, талас емиграције се наставља. Није питање земље - земље има доста. Проблем је да ли људи желе да живе, раде и граде своје животе на Балкану.
Говоримо о нормализацији, а не о међусобном признавању.
РЕЛ: Да ли мислите да Србија чини довољно [да нормализује односе са Косовом]?
Ч. Хил: Мислим да свако има одговорност. Али време када би спољашњи посматрачи говорили „радиш довољно“ или „не радиш довољно“ [је прошло] - нећу улазити у ту дебату. Верујем да сви врло добро знају шта треба да раде.
РЕЛ: 2021. године сте рекли да би међусобно признање између Косова и Србије откључало европски потенцијал Србије...
Ч. Хил: Мислим да ја то нисам рекао. Мислим да је неко други то рекао. Нисмо разговарали о међусобном признавању, разговарали смо о нормализацији. То је оно што је на столу.
РЕЛ: Раније је постојало међусобно признање...
Ч. Хил: Говоримо о нормализацији. То је био став ЕУ и ми смо подржали ЕУ у томе.
РЕЛ: Током вашег мандата као амбасадор у Србији...
Ч. Хил: Поново, желим да будем веома јасан по овом питању. Овде се не ради о слоганима... Није реч о томе кога волим, а кога не. Овде се ради о покушају решавања проблема. Мислим да је Европска унија представила веома озбиљан предлог у Охриду и то је питање на столу које треба решити.
РЕЛ: Посматрачи у региону, посебно на Косову, сматрају да је ваш приступ веома повољан за српског председника [Александра] Вучића. Како бисте на то одговорили?
Ч. Хил: Мој приступ је да делујем у складу са начином на који Влада САД жели да се решавају та питања. Имамо много интереса у Србији који немају никакве везе са Косовом. Србија је помогла око питања Украјине и желимо да се та сарадња настави. Али чињеница да покушавамо да управљамо неким од наших интереса са Србијом не значи да смо против Косова. Имамо много интереса и на Косову. Зато бих био опрезан у вези са идејом да велике силе бирају између земаља. То нас не занима. Желимо да се ситуација смири. Мислимо да је приступ Европске уније био исправан и желели бисмо да се тај приступ следи.
Србија помаже Украјини
РЕЛ: Ако се не варам, 2021. године сте такође рекли да САД треба да покажу Србији да нуде бољу алтернативу Русији и Кини. Али да ли је та порука стигла до њих? Јер и даље видимо јаке односе између Србије и ове две земље. Такође, недавно је Вучић био у Москви...
Ч. Хил: Вучић је и касније био у Украјини...
РЕЛ: Да ли то значи да је његова политика балансирања, заправо, успешна?
Ч. Хил: Мораћете сами да га питате. Нисам овде да критикујем његову политику. Нисам овде да критикујем политику Косова. Из перспективе САД, желимо да земље буду од помоћи по питању главних питања нашег времена. Главно питање на европској сцени тренутно је Украјина. Земље које су спремне да помогну Украјини и сарађују са њом су земље са којима желимо да радимо. Али, као што знате, то су практична питања са којима се сви морамо носити. Чинити Украјину секундарним питањем у односу на старије проблеме, мислим, погрешно је и промашује поенту. Живимо у веома опасном тренутку у свету, а Украјина је једно од оних питања којима се треба бавити са највећом хитношћу. Србија предузима неке кораке у том правцу, тако да ћемо, наравно, сарађивати са Србијом.
РЕЛ: Да ли вас је изненадила Вучићева посета Москви?
Ч. Хил: Жао ми је, то се десило након што сам отишао. Напустио сам Београд у јануару. Мислим да су то неки људи предвидели. Постоји неколико разлога за то. Али, опет, мислим да то није оно око чега би требало да бринемо. Оно око чега би требало да бринемо је ко помаже Украјини, а ко не.
РЕЛ: Да се вратимо на Косово… Тренутно се Косово суочава са продуженим институционалним вакуумом након избора и чека формирање новог парламентарног руководства. Из ваше перспективе, колико је овај вакуум штетан – како на домаћем плану, тако и за кредибилитет Косова као међународног партнера?
Ч. Хил: Рекао бих да свако има своју политику. Ми имамо своју политику. Наша политика је била веома тешка и тешка последњих месеци. Дакле, нисам овде да критикујем Косово. Мораће да постигну споразум на основу онога што стране могу да прихвате. То није лако.
Нисам овде да критикујем Косово у том погледу. Наравно, Косово мора да формира владу. Мора постојати стабилност у влади. Али нека Косово само реши ово питање. Није мој посао да се тиме бавим или да износим своје мишљење о томе.
