КОХА.нет

Подржите TIME. Сачувајте истину.
Арбери

Највеће суђење за ратне злочине у одсуству планирано за јун

Највеће суђење за ратне злочине у одсуству требало би да почне 16. јуна. Постоји 53 оптужена, укључујући генерале југословенске војске, које Специјално тужилаштво сматра одговорним за масакр у Меји, у којем је убијено 370 албанских цивила.

Основни суд је заказао почетно суђење у одсуству за 16 оптужена у масакру у Меји за 53. јун.

Подаци за највеће суђење у одсуству за ратне злочине објављени су у позиву објављеном уз оптужницу, на веб-сајту Специјалног тужилаштва.

Подржите ВРЕМЕСачувај истину.

Професионално новинарство је у јавном интересу. Ваша подршка му помаже да остане независно и кредибилно. Допринесите и ви. 1 евро прави разлику.

Писмо читаоцу — Зашто тражимо вашу подршку Допринесите

Први оптужени за највећи масакр који је Косово доживело током рата је Момир Стојановић, који је у време овог злочина био начелник Одељења безбедности у Приштинском корпусу.

Према оптужници, Стојановић је имао водећу улогу. У њему се наводи да су се он и још четворо људи окупили на тајном састанку у приватној кући у Ђаковици, коме су присуствовали руководиоци војних, полицијских и државно-безбедносних формација бивше Југославије.

„Под изговором чишћења терена од снага ОВК, они су створили план етничког чишћења албанског становништва под називом 'Лоша река' у области Царагоја где су планирали да убију преко 100 људи и спале све куће у знак освете за убиство пет (5) полицајаца од стране ОВК“, наводи се у оптужници Специјалне истражне јединице.

Стојановић, сада пензионисани генерал, био је посланик у Скупштини Србије од 2012. до 2014. године из редова СНС-а, који је основао садашњи председник Србије Александар Вучић. 

Овај оптужени за ратне злочине предводи политички ентитет Српско национално веће за Косово (СНВ). У фебруару ове године, у заједничком саопштењу са још два екстремистичка субјекта, изражено је незадовољство што је председник Србије послао необучене људе за напад у Бањској.

Оптужен је и Драган Живановић, који је током рата био командант 125. моторизоване бригаде Војске Југославије. Такође је у Србији вођена истрага против њега у вези са масакром у Ћишку.

Међутим, Канцеларија јавног тужиоца за ратне злочине је затворила истрагу, што је изазвало критике Фонда за хуманитарно право у Србији.

У оптужници од 108 страница наведено је и име Франка Симатовића, познатог као „Френки“. Жалбено веће Трибунала за бившу Југославију осудило га је на 12 година затвора због етничког чишћења Муслимана и Хрвата у Босанском Шамцу, у Босни и Херцеговини. Од 2023. године налази се у Србији након што је одслужио казну и добио превремено пуштање на слободу. Током рата, Симатовић је обављао функцију начелника Јединице за специјалне операције (ЈСО).

Тужилаштво је предложило да се 43 од 207 испитаних сведока саслушају на суду. Троје од њих били су заштићени сведоци у Хашком трибуналу.

Оптужена су, поред 50 Срба, и тројица Албанаца као учесници масакра заједно са српским снагама: Мухарем Ибрај, бивши припадник територијалне одбране, Смајл Бећири, бивши полицајац, и Михил Абази, бивши полицајац и бивши припадник територијалне одбране. 

Истрага о масакру у Меји, у којем је убијено 370 албанских цивила, почела је 2013. године, у време када је правосудни сектор водио Еулекс. Прекидан је неколико пута. Оптужница Специјалног тужилаштва је такође измењена, јер ју је Основни суд у Приштини вратио на допуну.