Језик мржње присутан у медијима Косова, потребно је њено спречавање

Језик мржње присутан је у медијима Косова и потребне су конкретне акције за превенцију, како би се избегли могући злочини из мржње, речено је на столу који је АТРЦ организовала у петак у Призрену. На овом састанку обелодањени су налази извештаја „Хате О Метер“ у коме се наводе подаци о пословима које морају да спроводе медији и институције на превенцији злочина из мржње и спречавању изазивања мржње у друштво је откривено.

Медијана Бислими из АТРЦ-а је истакла да је сврха овог истраживања да се укаже на употребу говора мржње на етничкој, полној, расној, верској и другој основи у јавности, као и да се сузбије овај феномен који подстиче мржњу на дела или злочине.

Док је руководилац Хера Лума, износећи налазе извештаја, истакла да су они засновани на истраживању писаних и аудиовизуелних медија за период јануар-јун 2019. и јануар-јун 2020. године.

„Ово истраживање је фокусирано на анализу садржаја чланака и емисија косовских медија националне и локалне фреквенције. Укупно је одабрано 10 електронских медија за текстуалну анализу медијских текстова, а 6 телевизијских канала за анализу језика који се користи у телевизијским емисијама”, рекла је она и додала да ће електронски чланци 7 електронских медија који имају национални анализирана је публика.и 3 медија локалне фреквенције.

„Укупан број обрађених текстуалних материјала (чланака) је 2.512, док је аудиовизуелних материјала, односно емисија 201. Од 2.512 обрађених чланака, 453 или 18.03% садржи проблематичан језик, односно говор мржње и језик предрасуда, од чега 314 или 12.05% % само говором мржње. Док, од 201 обрађене емисије, њих 86 се бави темама за одабране заједнице, при чему је 12 или 13.95 одсто језиком предрасуда, односно говором мржње и језиком предрасуда, а 8 или 9.30 одсто језиком мржње, навео је Лума.

Према њеним речима, укупно гледано, РАЕ заједнице су најизложеније говору мржње у медијским написима, а следи српска заједница са врло малом разликом.

„Од чланака који се баве имигрантима/избеглицама и ЛГТБИК заједницом, 45 чланака је користило језик мржње за имигранте/избеглице и 11 чланака за припаднике ЛГБТИК заједнице“, рекла је она.

Када је реч о дистрибуцији језика мржње и предрасуда према заједницама, Лума је саопштио да подаци показују да је српска мањина склона насилном представљању, док по питању предрасуда према њима предњаче ромска, ашкалијска и египћанска заједница. .

„Језиком усмереним према имигрантима/избеглицама доминира њихово насилно представљање. Најзанимљивији налаз може бити да је ЛГБТИК заједница једина заједница против које се користи језик који позива на њихово убиство. Од 6 текстова који позивају на убиство 'других', сви су упућени припадницима ЛГБТИК заједнице, што показује радикалан и застрашујући дискурс који постоји за ову заједницу”, најавила је она, помињући и низ препоруке које су произашле из овог извештаја.

Одборник из редова ЛВВ у КК Призрен Каранфил Хаџилари прихватио је постојање говора мржње не само у медијима, већ иу јавним институцијама, који долази као последица сукоба у политичкој арени.

„Као друштво имамо проблема са говором мржње. Стога је потребна међусекторска координација за побољшање у овом правцу. Ако не направимо побољшања, онда нисмо на правом путу”, рекао је Хаџилари.

Активисткиња цивилног друштва Јубилеа Кабасхи потврдила је постојање говора мржње у јавној сфери и затражила повећану пажњу медија за извјештавање о случајевима насиља у породици.

„Има много простора за корекцију“, рекла је она.

Док Еролина Морина, психолог, оценила је да је језик мржње присутан не само на Косову, већ у целом свету, и да је стар колико и историја човечанства.

Ова појава има негативан утицај на друштво, стога је потребан свестран допринос превенцији“, закључио је Морина.