Од четири председника општина на северу, само Лепосавић обавља своје дужности у згради општине. А Немачка је лобирање за укидање мера које је ЕУ наметнула Косову условила измештањем овог председника на алтернативну функцију. Амбасада је у одговору ТИМЕ-у истакла да је Влада већ предузела хвале вредне кораке да ублажи ситуацију на северу. Укидање мера затражила је известилац за Косово у Европском парламенту Виола фон Крамон на састанцима које је одржала у петак увече у Приштини.
Премештање председника општине Лепосавић из зграде општине у алтернативну канцеларију услов је да се Немачка залаже да Европска унија (еу) уклони казнене мере са Косова.
Амбасада Немачке у Приштини се у писаном одговору у петак огласила већином када је реч о измештању градоначелника на север, али је само један од четворице у општинској канцеларији.
„Влада Косова је већ предузела хвале вредне кораке да ублажи ситуацију. Смањило је присуство специјалних јединица косовске полиције у близини општинских објеката. Такође је унео административно упутство за дефинисање процеса одржавања нових избора у четири северне општине. Захтев да градоначелници привремено обављају своје дужности у објектима осим у општинским зградама није спроведен“, наводи се у одговору Кристијана Бочера, шефа комуникација у Амбасади Немачке.
Амбасада је похвалила Косово што се професионално бавило нападом у Бањској и што је унапредило координацију и сарадњу са Кфором и Еулексом. У међувремену је најавио да ће се Немачка залагати за окончање мера ЕУ, на основу даљих корака са Косова.
„Позивамо Владу Косова и градоначелнике четири општине да се уздрже од контроверзних одлука које отуђују локално становништво. Немачка ће се залагати за окончање мера на основу даљих корака са Косова“, каже се у одговору Амбасаде.
ЕУ је почетком недеље саопштила да ће мере бити укинуте када се процени да су „предузети одговарајући кораци за ескалацију ситуације на северу”.
Европски блок, међутим, није показао о каквим се акцијама ради, а које Косово није предузело, нити да ли има нових захтева.
Влада није говорила о европском ставу о корацима ка ескалацији ситуације на северу. Они су, међутим, поновили став да су обавезе испуњене и да чекају извештај високог представника ЕУ Жозепа Борела како би се утврдило испуњење мера.
Они су током недеље у Бриселу поручили да ова година доноси наду у примену споразума између Косова и Србије.
Али, према професору права Фљамуру Хисенију, процес је кренуо у другом правцу од напада у Бањској. Према његовим речима, дијалог не би требало да се наставља све док су на снази мере против Косова.
„Влада Косова треба да захтева једнак третман у процесу дијалога и без пристрасности од ЕУ. Поново овим захтевом, ЕУ је неправедна према Косову. Не може се прогласити оптимистом и захтевати повратак страна за преговарачки сто, док се од Косова тражи нешто додатно у процесу дијалога, плус мере/санкције су и даље на снази“, рекао је Хисени.
Према његовим речима, оптимизам европског блока за дијалог Косова и Србије никада није донео конкретне резултате.
Професор Хисени је критиковао званични Брисел због једностраног приступа, како је рекао, у корист Србије.
„ЕУ је показала непоштовање државе и Устава Косова, нудећи нацрт статута Заједнице општина са српском већином, чиме се озбиљно крши унутрашње државно и уставно уређење Републике Косово“, рекао је он.
Укидање мера у четвртак је затражио и премијер Ирске Лео Варадкар током конференције за новинаре са премијером Аљбином Куртијем.
Укидање мера затражила је известилац за Косово у Европском парламенту Виола фон Крамон на састанцима које је одржала у петак увече у Приштини.
Како се наводи у саопштењу Председништва, у сусрету са њим председница Вјоса Османи назвала је мере неправедним и истакла да оне стварају неравнотежу у дијалогу Косово-Србија.
„Председник Османи је овом приликом говорио о значају да ЕУ напредује у односу на Косово дајући му статус земље кандидата. Такође, председник Османи је још једном истакао значај укидања мера ЕУ, које су и даље на снази, поновивши неправедност ове одлуке као и неравнотежу коју они стварају у позиционирању страна у дијалогу. У вези са овим питањем, председник Османи је потврдио да Косово остаје страна посвећена пуној примени споразума“, наводи се у саопштењу Председништва.
Како се наводи у саопштењу, на састанку је било речи о најновијим дешавањима на Косову, посебно о безбедности и раду косовских институција на путу европских интеграција. Било је речи и о потенцијалном утицају овогодишњих европских избора на Косову.
Виола фон Крамон се састала и са лидером највеће опозиционе странке.
Председник Демократске странке Мемли Краснићи написао је на Фејсбуку да је од известиоца за Косово у Европском парламенту затражио да се заложи за укидање санкција ЕУ Косову.
Краснићи је током састанка са Фон Крамоном у петак рекао да грађане Косова не треба неправедно кажњавати као „последицу политичке неодговорности неспособне владе”.
„Заједно смо разговарали о политичким и безбедносним дешавањима у нашој земљи, не остављајући по страни процес европских интеграција Косова. Захвалио сам известиоцу фон Крамон на континуираној подршци коју је Европски парламент уопште, али и она посебно, дала процесу либерализације визног режима за грађане Косова“, написао је Краснићи.
ЕУ је у јулу 2023. најавила казнене мере против Владе Косова, јер нису предузете мере за смањење тензија на северу. ЕУ је привремено обуставила рад у оквиру Споразума о стабилизацији и придруживању, а Косово такође неће бити позивано на састанке на високом нивоу, осим на оне који се односе на дијалог.
Програмирање средстава за Косово у оквиру програма ИПА 2024 такође је стављено на чекање. Предлози које је Косово поднело у оквиру Инвестиционог оквира за Западни Балкан (ВИБФ) нису поднети на разматрање Одбору ВБИФ-а од 29. до 30. јуна.
Мере против Косова донете су након насталих тензија, када су нови градоначелници ступили на дужност у четири општине на северу, насељене углавном Србима.