Бленди Хасај из Института за напредне студије (ГАП) навео је да је лоша пракса да се капитална улагања из централних институција несразмерно распоређују на општине, фаворизујући оне општине које води партија која води на централном нивоу. Он је у четвртак у Интерактиву КТВ-а рекао да се у прошлости чак и Покрет Ветевендосје противио овој пракси, док сада у влади, према Хасају, наставља исти приступ.
„23 милиона евра су директна улагања централних институција у општинама и највећи део је концентрисан у три општине које води ЛВВ. Ми смо само тумачили чињенице, оне су преузете из нацрта буџета 2023. Лоша пракса несразмерне расподеле на капиталне инвестиције из центра. Чак и сама Ветевендосја, ако видите њен владин програм, има тачку у којој каже „због злоупотребе буџета и неједнаког третмана, прећи ћемо на четврти грант“. Идеја је била добра, да се уклони ова дискреција да се улаже у општине“, навео је Хасај, који је реакцију Самоопредељења након објављивања извештаја назвао бесмисленом.
Он је рекао да општине имају скоро 51 милион евра за капиталне инвестиције, док се расподела буџета општина које предводи Покрет Самоопредељење, према његовим речима, разликује од осталих општина.
„ВВ је такође желео да промени овај приступ. Нова влада има само 51 милион евра. Приштина има само 9 одсто инвестиција из буџета. Остале општине од 70 одсто. То има везе и са планирањем и ефикасношћу група“, рекао је он.
Директор ГАП-а је нагласио да Куртијева влада није имала прилику да изради буџет у којем би представила своју развојну политику.
„Године 2020. је била пандемија, а 2021. инфлација и енергетска криза. За ове три године Влада је морала да подели хитне пакете. Ова Влада није ушла са једнаким могућностима, са којима бисмо могли имати питања. Помоћ се, како је предложио ММФ, додељује на основу критеријума. Није било свеобухватно. Начин на који је Влада интервенисала био је национални, помажући само онима који су погођени кризом. Влада је покушала да одложи неке социјалне политике као што је програм дечијег додатка. Примећујемо да је већи пораст текућих трошкова него капитала. Чак и током ове зиме можемо се суочити са кризом“, рекао је Хасај.
Хасаја за повлачење Труста: Преко 48 одсто грађана добило би само 96 евра
Извршни директор Института "ГАП" Бленди Хасај рекао је да је Труст један од најважнијих стубова земље и да без обзира на економску ситуацију не усуђује да буде погођен.
Хасај је у четвртак у "Интерактиву" КТВ-а рекао да, упркос томе што већ постоји преседан по том питању, анализе показују да повлачење средстава из Труста није помогло најпотребитијим.
„Повјерење је једна од оних институција које смо годинама градили, а њихов циљ је да грађани када оду у пензију имају достојанственији живот. То је један од важних стубова који се, без обзира на економску ситуацију у земљи, не може дирати. Имамо преседан, али ако га анализирамо, примећујемо да људи којима је помоћ најпотребнија у време када имамо поскупљења, они најмање добију”, рекао је Хасај.
Према његовим речима, чак и када би се Труст поново повукао, према анализи, 48,9 одсто грађана користило би само 96 евра.
„Дакле, утицај би био минималан. Постоје и други облици кроз пакете у које Влада може да интервенише, али да не утиче на неке кључне стубове државе”, рекао је Хасај.