Електронске везе за праћење осумњичених и даље недостају

Држање ухапшених жена дуже време под мером притвора адвокати су оценили као непотребно, према којима судови изричу ову меру без испуњења предвиђених услова. Према њиховим речима, на прекомерну употребу ове мере утицао је и недостатак електронског система надзора осумњичених

Неспровођење Закона о електронском надзору осумњичених за кривична дела један је од фактора који је утицао на прекомерну употребу мере притвора у судским поступцима, оценили су правници.

Адвокат Артан Ћеркини каже да одређивањем мере притвора судови лишавају слободе лица чија кривица није утврђена.

Он каже да би се путем електронског праћења смањила висина притвора.

„Изненађујуће, ти уређаји још нису обезбеђени. Да су они заиста обезбеђени, то би имало велики утицај на косовски буџет, јер притвореник кошта косовски буџет негде око 47 евра дневно, док би уз електронско управљање кућним притвором човек био код куће свој и ако би прекршио меру хапшења, надлежни ће бити обавештени и он ће бити враћен у притвор”, рекао је Ћеркини.

Адвокат Флорим Шефћети каже да има клијената који су у притвору четири године. На основу праксе, Шефћети каже да се у многим случајевима мера притвора одређује без испуњавања потребних услова.

„У ситуацији када се притвор продужава, то ствара својеврсну зависност суда у односу на проглашење кривице или не, јер мишљење одражава да се лице држи у притвору пет година, а у крај је пуштен; и друго, право тог лица да без основа тражи накнаду штете због лишења слободе”, рекао је Шефћети.

Закон о електронском надзору лица чије је кретање судском одлуком ограничено на снази је од 2015. Влада је 2023. године издвојила 600 хиљада евра за систем електронског надзора, али је уговор о набавци опреме потписан тек у јулу. ове године.

Министарка правде Албулена Хаџиу упозорила је да ће систем бити оперативан 25. новембра.

А, адвокати критикују судове због мере притвора, која се по њима лако изриче. 
Адвокат Артан Керкини каже да се мора водити рачуна о коришћењу притвора као процесне мере.
„Често судови не успевају у тим прогнозама процесних ризика, јер је притвор одређен као мера за спречавање процесних ризика. шта су они? Ризик од бекства, ризик од утицаја на сведоке и ризик од поновног преступа. Има случајева да суд продужи притвор на дуже време, због опасности од бекства, док се након укидања притвора види да окривљени није побегао”, рекао је Ћеркини.

Е Флорим Шефћети је рекао да закон дозвољава комбинацију мера, апелујући да се уместо притвора изричу мере кућног притвора уз кауцију.

„То би требало да буде одређивање јемства у многим случајевима у вези са притвором. То је због чињенице да би чак иу свакој ситуацији, ако се таква мера не би поштовала, држава би имала користи од имовине која би остала у виду хипотеке. Кућни притвор заједно са јемством, да ће у сваком случају онај ко угрози или не поштује меру угрозити своју имовину, ма колико она била процењена, оставља се у виду хипотеке, или оптужбе, или јемства“ , рекао је Шефћети.

На основу података које је изнео Еулекс, број лица у притвору дуже од две године од 2022. порастао је са 37 на 61. 

У овом извјештају се истиче да се 36 притвореника држи у притвору дуже од двије године, а десеторо више од 10 година.