Сваког 21. фебруара свет обележава Међународни дан матерњег језика, упркос чињеници да се на Косову иу Албанији овај дан проводи са мало активности или без њих. Заштита језика у свету, борба против њиховог изумирања и очување идентитета народа кроз језик, кључни су циљеви манифестација које се организују на овај дан.
Свесни значаја језика за једну нацију, међу Албанцима, настојања да се негује албански налази се и код фило-библијских писаца, док је кулминација достигла у периоду националне ренесансе.
Сејди Гаши, научни сарадник у грани лингвистике Албанског института, уочи данашњег дана, рекао је за КосоваПресс да има још посла на развоју и неговању албанског језика.
„Настојања за развој и неговање албанског су рани Албанци. Чак и прве почетке свести о језику у институционалном и организованом смислу сусрећемо се са старим албанским писцима, фило-библијским писцима, Ђон Бузуку, Пјетер Богдани, Јул Варибоба, Френк Барди и тако даље, а посебно ћу кулминацију рећи о националној свести и о свести о албанском језику и народном језику је у време албанске националне ренесансе да би потом наставио у правцу нашег времена. Што се тиче развоја и неговања албанског језика, уложени су напори, али има још посла који треба да се уради у том правцу“, рекао је Гаши.
Професор Гаши каже да је језик Албанцима био веома важан јер је постао главно средство националне идентификације.
такође
Позив за заштиту албанског на Међународни дан матерњег језика
„Професор Екрем Кабеј је рекао да је један од првих знакова националности језик, не само код Албанаца него уопште код народа, различитих нација, од првих знакова националности њиховог идентитета је језик са посебним акцентом на Албанцима. јер Албанци без државе до касно знамо до 1912 године посебно ми на Косову донедавно нисмо имали своју државу, језик је био оно што нас је одржавало у животу, који је сачувао наш идентитет, биће, прошлост, наше наслеђе, зато кажем да за Албанце , језик је главно средство њихове националне идентификације“, наставио је Гаши.
Употреба страних речи за професора Гашија је нешто нормално јер сматра нормалном тенденцију језика развијенијих земаља да намећу речи језицима мање развијених земаља.
„Употреба страних речи присутна је у сваком језику, не само у нашем. То је резултат више фактора, узимам у обзир процес глобализације, у сваки језик продиру речи као резултат односа, интензивних контаката међу нацијама, међу народима, тако је било и у нашем језику. Природно је да највећи језици, културе, највеће државе и најразвијеније економије имају тенденцију да из свог речника, свој језик понуде оним језицима који су мање развијени и имају мање говорника у том погледу“, рекао је он.
Професор тражи од институција у земљи да посвете више пажње Међународном дану матерњег језика, као и друге земље.
такође
Очување чистоте албанског језика без губљења његовог богатства
„Наше институције генерално протеклих година нису поклањале велику пажњу Међународном дану матерњег језика, друге земље посебну пажњу посвећују овом обележеном дану, посебно оне земље које имају моћнији ниво еманципације, културни ниво, степен економског развоја. и напреднији од нас. Међутим, ми на Косову иу Албанији у тим приликама смо организовали и планирамо да се организујемо“, изјавио је Гаши.
Албанолошки институт је позван на заједничку активност у Агенцији за имплементацију језика у Северној Македонији, на којој ће учествовати новинари, истраживачи из области лингвистике са свих албанских територија са својим радовима посвећеним 21. фебруару Међународном дану језика. Приштина, у организацији Националног центра за књигу и читање, одржава се активност „Језик, друштво, будућност“. \ксп
