Дискриминација албанске већине у Грачаници

Упркос чињеници да је последњи попис становништва показао да већину становника општине Грачаница чине Албанци, резултати избора 9. фебруара су открили другачији пејзаж. Преко 82 одсто гласова у овој општини припало је српским странкама, док су албански ентитети добили само мали проценат гласова. Ова општина је, сматрају познаваоци локалне политике, стварала потешкоће у регистрацији Албанаца. Али то су демантовали општински званичници.

Појављују се сумње да је политика коју је током година спроводила општина Грачаница довела до неслагања између стварног и званичног броја становника.

Последњи попис становништва показао је да има 18 становника, од којих су 486 Албанци и 8 Срби. 

Али сасвим друга реалност је на изборним листама. 

На изборима 9. фебруара српске странке добиле су 8 гласова, а албанске 300. У општини Грачаница право гласа имало је преко 1 грађана. 

Чланом 8. Закона о општим изборима прописано је да се бирачки списак узима из матичног регистра, а не из података пописа становништва. А у матичним књигама 26 становника је наведено као грађани Грачанице.

Беким Салиху, истраживач локалне политике у Институту ГАП, каже да у овој општини годинама постоји тиха политика да се ограничи демографски раст Албанаца.

„Општина Грачаница је неко време саботирала, кажем условно, издавање грађевинских дозвола, посебно када је схватила да су градитељи Албанци и генерално оклевала да становнике своје општине упише као становнике те општине, већ их је више признала као привремене становнике неком терминологијом, која није била ни законска ни логична“, рекао је Салиху.

Портпарол Институције омбудсмана Петрит Чолаку каже да су од 80 албанских грађана општине Грачаница стигле жалбе на тешкоће у добијању грађевинске дозволе. 

„Друга притужба се односила на издавање грађевинских дозвола од стране општине Грачаница, онемогућавајући им да уживају законом загарантована имовинска права“, навео је Чолаку.

Према Салихуовим речима, страх од промене етничке равнотеже имао је директан утицај на политику регистрације и грађевинских дозвола у овој општини.

"Изгледа да то није била случајност, изгледа да оно што се дешавало у Грачаници дуги низ година није случајно. Дакле, постојала је политичка воља или страх од стране званичне политике у тој општини да ће регистрација Албанаца променити националну конфигурацију општине, а самим тим и политичку конфигурацију", додао је Салиху.

А у Општини Грачаница су демантовали да постоје препреке ове природе. 

„На територији општине Грачаница упис грађана у централни регистар обавља се нормално и без проблема, под условом да странке поседују уредну документацију“, наводи се у одговору општине.

Грачаница је добила статус општине 2010. године, током такозваног процеса децентрализације. Настала је одвајањем територије од општина Приштина, Липљан и Косово Поље.