Експерт за међународне односе и бивша амбасадорка Силе Укшин рекла је да Европска унија напад у Бањској не назива агресијом, јер не признаје Косово као државу.
Укшини је у КТВ-овом „Конфронту” рекао да се према међународном праву, ако се помиње реч агресија, онда ради о две међународно признате државе.
„Мислим да је то мало пажљив језик који су поставили међународни и Европска унија, јер ако то назовемо агресијом, онда говоримо о две признате државе. А Европска унија не признаје Косово као државу, то је чињеница“, рекао је Укшини.
Укшини је рекао да амбасадори и дипломате Косова треба да редовно снабдевају све релевантне међународне институције на дневној бази.
„Узимам пример. Била је 2018. или 2019. година када смо се пријавили за чланство у Интерполу. Наши пријатељи и партнери су нам у поверењу дали нон-папер који је Србија послала против чланства Косова. Непапир је био пропраћен са скоро 20 страница, од прве до последње све лажи. Ако то ураде, ми би требало да свакодневно наводимо све чињенице државног тужилаштва и дистрибуирамо их“, рекао је Укшини.
Сопи: Листа Србија је дошла као криминална банда, морала је да буде проглашена терористичком организацијом
Панелиста Агим Сопи рекао је да је Листу Сербе требало прогласити терористичком организацијом након напада на Бањску 24. септембра прошле године у којем је убијен полицијски наредник Африм Буњаку.
Одговорност за напад у Бањској преузео је Милан Радоичић, који је у то време био потпредседник Српске листе. Радоичић и остали оптужени су и даље на слободи у Србији.
Сопи је у "Конфронту" КТВ-а рекао да је Листа Србија странка коју је председник Србије Александар Вучић створио да контролише део суверенитета Косова. Он је рекао да се тадашња политичка класа Косова сложила са стварањем ове врсте "политичко-паравојне" групе.
„Морали смо да се понашамо мало другачије. Пример Српска листа као таква, за коју је доказано да је коришћена као инструмент, јер није била политичка партија која се бори за права Срба на Косову, већ је дошла као паравојна група да се припрема за анексију Косова, требало је да проглашена је незаконитом и терористичком организацијом. Исто као што је премијер Курти најавио Чуваре моста, Северну бригаду и сличне групе“, рекао је Сопи.
Укшини: Србија је желела да искористи пребацивање пажње Запада на Украјину
Силе Уксхини, истраживач међународних односа, рекла је да је Србија желела да искористи промену пажње међународне заједнице када је планирала напад на Бањску 24. септембра.
Он је у „Конфронту” истакао да напад у Бањској има и елементе тероризма и елементе војне агресије.
„Ово је дошло 13 година након почетка преговора о нормализацији и 6 месеци након помпезног Охридског споразума. То је показало да Србија тестира у којој мери ће се међународна заједница одупрети јер је видела поколебање или померање пажње у Украјини и желела је да то искористи“, рекао је он.
Укшини је додао да је српски председник виктимизацију Срба сматрао стратегијом, али то није успело. У међувремену, изостанак кажњавања Европске уније и Сједињених Америчких Држава чини му се чудним.
„Вучић је смислио дугу стратегију, још једну која није функционисала, ово су користили у Хрватској и Босни – виктимизација. Он је пре две године максимално виктимизирао српско становништво да би оправдао агресију. Био сам импресиониран изостанком озбиљног кажњавања ЕУ и САД, јер је ова акција дошла у време када је у току Бриселски процес. Озбиљна држава не може да прича за столом, а да на другој страни спрема агресију”.
Народни посланик Реџај каже да ће Србија сачекати погодан тренутак за нови напад
Посланик Покрета Самоопредељење Арбер Реџај рекао је да Србија чека одговарајући тренутак да изврши сличан напад као у Бањској.
Полицијски наредник Африм Буњаку погинуо је у терористичком нападу у Бањској 24. септембра прошле године.
"Србија размишља да у погодном тренутку, кроз свој руско-српски утицај, покуша да поново нападне Републику Косово", рекао је Реџај у емисији "Конфронт" на КТВ-у.
Он је рекао да се прошле године очекивало да би дошло до напада.
„Скоро смо очекивали тако нешто. У том смислу, Министарство унутрашњих послова, премијер Курти је континуирано радио на отварању више полицијских станица на северу. Тада је отворено осам станица, повећан је број специјалних јединица које чекају такав случај“, рекао је Реџај.
