Немачки посланик: Сумњам да ће недавни споразуми демократизовати Србију

Њемачки посланик Томас Хакер, извјестилац Бундестага за западни Балкан, у интервјуу за црногорски дневник „Побједа“, прокоментарисао је дешавања у региону са посебним акцентом на регионалну турнеју директора ЦИА-е Вилијама Бернса у Сарајево, Београд и Приштина, али и договор Србије са западним блоком за литијум и куповину борбених авиона од Француске. „Такозвано литијумско партнерство са Србијом је много више од економског споразума. То има и важне политичке последице“, преноси кдп.мк неке делове интервјуа немачког парламентарца.

„Покушаји који имају за циљ подривање уставног поретка Босне и Херцеговине, као и Дејтонског мировног споразума, не могу остати некажњени. САД су донеле исправну одлуку да уведу санкције Милораду Додику и другим српским званичницима. Односе Милорада Додика и Александра Вучића не бих назвао пријатељством, јер је евидентно да је Додик далеко од тога да цијени континуирану интервенцију Београда. Вучић не треба да игра своју слободну игру паралисањем процеса одлучивања и сталним угрожавањем територијалног интегритета Босне и Херцеговине. Мислим да ће многи доносиоци одлука у региону Западног Балкана своје следеће потезе учинити зависним од исхода америчких избора у новембру. Немачка и Европа у целини морају да се припреме за могући други Трампов сценарио. Нико више не може бити затечен као што се десило 2016. године. Ова спремност треба да обухвати и западни Балкан“, рекао је Хакер.

Коментаришући преурањени састанак немачког канцелара Олафа Солца и председника Србије Александра Вучића у Београду у вези са литијумским споразумом за будући важан економски савез Србије и ЕУ, „Побједа” је питала извештача Бундестага „како би то Вучић могао да искористи, да нпр. ојачати свој утицај у региону како би потенцијално испунио своје циљеве у вези са агендом „српски свет“, пошто Србија постаје важан партнер ЕУ?

„Такозвано литијумско партнерство са Србијом је много више од економског споразума. Ово такође има важне политичке последице. И пре споразума Немачка и ЕУ су биле оптужене за смиривање аутократске Србије. Ово представља велики ударац нормативној моћи Европе у њеном суседству и већ је разочарало многе демократске савезнике и независне организације цивилног друштва у Србији и шире. Дакле, озбиљно сумњам да ће литијумски споразум, као и споразум о борбеним авионима Рафале између Француске и Србије, учинити Србију демократскијом. Морамо да престанемо да будемо наивни у односима са Србијом и морамо да престанемо да изнова умирујемо режим Александра Вучића. После оба договора, скептичан сам да је Запад научио лекцију. Идеје везане за агенду „српског света” треба схватити озбиљно, али их истовремено не треба превише тумачити. Политички трошкови овога били би веома високи – чак и за људе попут Александра Вучићија“, изјавио је Хакерит, известилац немачког Бундестага за западни Балкан.

Осврћући се индиректно на утицај Србије на унутрашња дешавања у Црној Гори, као и на просрпско и проруско понашање појединих снага у овој земљи које су на власти, он је напоменуо да се то „мора третирати са највећом пажњом“:

„Црна Гора је независна и суверена држава. Свако уплитање споља или уплитање у унутрашње ствари Црне Горе, са циљем подривања пута Црне Горе ка ЕУ, представља пријетњу и према њему се мора поступати с крајњим опрезом. А то се односи и на унутрашње снаге које не делују по вољи већине народа или су подложне страном утицају“, рекао је Хакер за црногорски дневник./КДП