Познати немачки лист „Франкфуртер алгемајне цајтунг” (ФАЗ) наглашава да председник Србије Александар Вучић и премијер Албаније Еди Рама могу имати користи од пословних веза са зетом Доналда Трампа. ФАЗ назива Вашингтонске споразуме, које су потписали Вучићи и Авдулах Хоти, документима без садржаја.
У анализи ефеката које победа Доналда Трампа на председничким изборима може имати на Балкану, немачки лист „Франкфуртер алгемајне цајтунг“ пише да су неки политичари на Балкану срећни, „али нико ту радост није показао тако отворено као Милорад Додику", који је председник Републике босанских Срба.
Најмоћнији политичар српског становништва Босне и Херцеговине чак је организовао журку у част бившег и будућег америчког председника. Ругајући се америчкој амбасади у Сарајеву, која, према његовим речима, није хтела да организује журку, Додик је рекао да је сам преузео овај задатак.
„Додикова радост“, подвлачи ФАЗ, „је донекле изненађујућа, јер је под америчким санкцијама“. (...) Међутим, српски националисти попут Додика надају се пријатељском окружењу под наредним владарима у Вашингтону”.
Немачки лист подсећа да је Додик у једном телевизијском интервјуу 2023. године рекао да ће Америка на челу са Трампом створити „бољу геополитичку ситуацију“ за Републику Србију; изразио је жаљење што током Трамповог првог мандата није најавио отцепљење Републике Српске од Босне. Али ако Трамп поново победи, мислим да не бих оклевао“, додао је Додику.
„Франкфуртер алгемајне цајтунг” додаје да би окружење могло постати повољније за политичаре попут Додика ако Трамп да важну улогу свом поузданику Ричарду Гренелу. Трамп је 2019. такође именовао свог бившег амбасадора у Немачкој за „специјалног изасланика за мировне преговоре између Косова и Србије“. У нади да ће постићи брз спољнополитички успех за свог шефа пре америчких избора, Гренел је користио дипломатију чекића да би постигао договор између Београда и Приштине. У почетку је користио амерички утицај на Косову да свргне косовског премијера Аљбина Куртија, који је показао отпор.
Његов наследник Авдулах Хоти, уз подршку Вашингтона, и председник Србије Александар Вучић потписали су тада два одвојена документа у Белој кући, која је Трамп хвалио као историјско достигнуће, иако су углавном били без суштине.
„Франкфуртер алгемајне цајтунг” скреће пажњу на чињеницу да је Гренел одржавао сталне контакте са Вучићем и премијером Албаније Едијем Рамом. Гренел није крио да је везе које је остварио као Трампов представник желео да претвори у пословну корист кроз улагања у региону: „Нико не треба да се извињава што жели да заради новац“, рекао је Гренел у интервјуу у Албанији поводом његовог планове у региону. Чак и Трампов зет, Џаред Кушнер, има опипљиве пословне интересе у региону. Инвестициони фонд којим управља или заједно управља Кушнер, са милијардама долара капитала из Саудијске Арабије, спроводи велике пројекте некретнина у Београду и на албанској обали Средоземног мора.
У центру српске престонице очекује се да ће стари штаб Генералштаба Војске Југославије, који је порушен 1999. године током НАТО рата, бити замењен комплексом некретнина. Предвиђена је изградња луксузног хотела, 1500 апартмана и музеја, који ће обележити „агресију НАТО-а на Србију“, како би се обориле историјске чињенице и Београд приказао као жртва, пише ФАЗ.
У Албанији се очекује изградња великих туристичких комплекса. Да ли ће ове инвестиције бити реализоване остаје да се види. Али политичке користи које би Вучић и Рама имали од пословних веза са Трамповим рођацима и пријатељима су јасне. Подједнако је јасно да би се у Сарајеву и Приштини то сматрало пријетњом. ФАЗ извештава о истрази Комитета за финансије америчког Сената, која је открила да су се званичници из Албаније и Србије обратили фонду повезаном са Кушнером, „Афинити партнерс“, са предлозима за улагања.
Председник комитета, сенатор Рон Вајден, демократа из Орегона, упозорио је на даље истраге. Он је посебно критиковао план за изградњу музеја за "жртве НАТО агресије" као "антиамерички историјски ревизионизам". Он је назвао "потпуно неприкладним" да америчка компанија учествује у таквом пројекту, јер би то улепшало тадашњу српску политику етничког чишћења и геноцида. Штавише, он је нагласио да постоји ризик да Србија и Албанија стекну значајну контролу над улагањима могуће породице следећег америчког председника, пише ФАЗ.
