Черкини: Пресуда не даје право вета Српској листи

Професор уставног права на Универзитету „Иса Болетини“ у Митровици, Захир Черкини, изјавио је да је пресуда Уставног суда о конституисању Скупштине за гласање заменика председника од стране српске заједнице наставак јасне линије одлука усмерених на деблокирање институционалне ситуације и поштовање уставног поретка.

Он је изјавио да пресуда не ставља вето на Српску листу нити блокира Скупштину.

Према Черкину, јавне расправе о одлукама Уставног суда су корисне, али он наглашава да непоштовање истих и подстицање на непоштовање представљају озбиљан проблем за функционисање државе.

„Ово је структурна пресуда, која говори о начину на који је државна власт конструисана према Уставу. Ни Устав ни Уставни суд не говоре о конкретним именима или о конкретним политичким странкама“, рекао је он у емисији „60 минута“ на КТВ-у.

Он је објаснио да је суштина пресуде повезана са питањем предлагања заменика председника Скупштине из српске заједнице и питањем ко има право да поднесе овај предлог. У том контексту, Черкин је подсетио да је Уставни суд утврдио да кандидата за заменика председника из српске заједнице мора предложити странка која има већину резервисаних места, што је у овом случају Српска листа.

„Одлуке Уставног суда у таквим случајевима имају ефекат pro futuro, што значи да се примењују на будућност. Постоје четири пресуде које су детаљно разјасниле процес конституисања Скупштине и све оне користе језик институционалне деблокаде, како би се избегле блокаде“, рекао је Черкини.

Нагласио је да се механизми за деблокирање не могу користити за поништавање или кршење права мањина, подсећајући да су места резервисана за невећинске заједнице и њихова заступљеност на нивоу потпредседника наставак слобода и људских права загарантованих Уставом.

Говорећи о конкретној улози заменика председника Скупштине из невећинских заједница, Черкини ју је описао као „изузетно периферну“ у свакодневном раду Скупштине.

„Творац Устава је осигурао да невећинске заједнице немају механизме блокирања у формирању институција. Оне имају само два ексклузивна права гласа: за уставне амандмане и за законе од виталног интереса. По свим осталим питањима, њихов глас је једнак гласу осталих посланика“, додао је.

Церкин је признао да Српска листа представља политички проблем за Косово, али према његовим речима, држава мора деловати обазриво. Рекао је да суочавање са овом странком треба у почетку да буде политичко, а тек на крају правно, наводећи чекање судског епилога у случају Бањска као кључни тренутак.

„Ако постоје конкретни докази и правоснажне пресуде које повезују представнике ове странке са терористичким нападом, онда политички спектар Косова мора пронаћи јединство и разговарати са међународном заједницом о стварној заступљености српске заједнице“, нагласио је он.

Као практично решење за тренутну ситуацију и да би се уклонио, како је рекао, „морални терет“ гласања за кандидата који долази са српске листе, Черкин је предложио враћање пакетног гласања за потпредседнике Скупштине.

„Хајде да гласамо за два потпредседника одједном, као што је била пракса пре овог сазива законодавства“, закључио је професор уставног права.

Уставни суд је, у својој пресуди од 28. јануара, рекао да предлог за потпредседника из српске заједнице мора доћи од посланика који су у већини, што су у овом случају они са српске листе.