Историчар Јусуф Буџови рекао је да је први разговор о проглашењу Косова републиком водио српски представник Добривоје Радосављевић, који је био председник ЦК Србије 1968. године.
Буџови је у четвртак у емисији "Конфронт" КТВ-а рекао да су разговори отворени, у којима је учествовао и Фадил Хоџа.
„Излази 1968. година, било је таквих тенденција идеолошких група, које би морале да стварају изговоре за интервенцију Москве. У Србији су постојале тенденције и груписања, која се и данас везују за Москву и Исток. Тито је то видео као одговор и изашао са захтевом да се Косово подигне на ниво југословенске федерације. Тада почиње процес када се морају отворити уставни амандмани за Косово '68 да би се оно успоставило. Захтев за Републику Косово је први отворио, на основу најновијих и југословенских докумената, српски представник, зове се Добривоје Радосављевић, био је председник ЦК Србије '68 и рекао да би Косово могло да постане република. Тамо су отворени разговори, где је на те разговоре позван и Фадил Хоџа“, рекао је он.
Буџови је додао да је након овога уследила реакција Србије која је рекла да тако нешто не може да се уради.
„Србија је одмах реаговала рекавши да то не може. 18. августа 1968. године у Ђаковици је Политичка активност Косова одржала састанак на коме је прочитано њихово писмо са осам захтева“, нагласио је даље.
Према речима историчара Буџовија, тада су отворени јавни разговори о промени уставног положаја Косова.
„Председавајући Комисије је био Аслан Фазлиу, Фадил Хоџа је био генерални надзорник овог процеса. Помињање Републике Косово је ту престало. То је заустављено, али је важно рећи да су професори Фехми Агани и Газменд Зајми, преко својих ученика, отворили ову идеју и увели је на ниво студентских захтева. Новембарске демонстрације које су одржане на Косову предводила је интелектуална елита професора Универзитета у Приштини. Први пут се тамо појавио барјак Републике Косово“, рекао је он.
Видео:
