Вршилац дужности потпредседника косовске владе, Бесник Бислими, уједно и главни преговарач за дијалог са Србијом, каже да Косово до сада није имало користи од споразума које је испреговарао Брисел.
У интервјуу за Деутсцхе Велле Оптужио је Европску унију да је пристрасна у дијалогу.
DW: Када говоримо о Европској унији, регионалној спољној политици и реформама које треба спровести, желим да вас питам о дијалогу са Србијом, који је, изгледа, застао. Поред осталих дужности, ви сте и главни преговарач косовске стране у овом дијалогу. Који су ваши предлози за излазак из кризе дијалога Приштине и Београда?
Бислим: У ствари, нема дијалога између Приштине и Београда, али постоји дијалог између Косова и Србије, јер не иду представници градова, већ представници влада две земље. Дијалог у Бриселу имао је два главна циља: први циљ је потпуна нормализација односа између Косова и Србије, а други циљ је подршка странама у спровођењу претходних споразума. У међувремену, имали смо интервенције пријатељских земаља са привременим споразумом познатим као „Бриселски основни споразум“ или „Охридски споразум“ који такође укључује и друге претходне споразуме.
DW: Да ли говорите о Заједници општина са већинском српском већином?
Бислим: Не, то је споразум који садржи 39 других споразума, а не Споразум о придруживању. Ово је наратив Србије, који ће Основни споразум свести на потврђивање Удружења, али овај споразум има 11 чланова и ниједан од чланова не помиње конкретно Удружење, већ помиње обавезу страна да спроводе претходне споразуме. У међувремену, заједнички је налаз Косова и Европске уније да, упркос чињеници да је већина споразума договорених у Бриселу захтевала акције Косова, а не Србије, листа неиспуњавања обавеза од стране Србије је двоструко дужа од оне од стране Косова. Дакле, постоји много споразума које Србија треба да спроведе.
На пример, затварање паралелних структура, или неблокирање Косова у међународним институцијама, питање катастра, интегрисано управљање границама, енергетика и многи, многи други споразуми који су застали јер Србија није поштовала те споразуме. И на свему томе мора се радити у оквиру основног споразума, од којих је један споразум из 2013. и Принципи из 2015. године, али то није главни део споразума.
DW: Али у сваком случају, с обзиром на то колико је овај споразум штете нанео имиџу Косова, зар не мислите да је потребна нека врста решења, компромиса? Сам премијер је показао флексибилност по овом питању, али сте били резервисанији у погледу прављења компромиса у том погледу. Зашто?
Бислим: Велики део забуне која је створена око Заједнице општина са већинском српском већином произилази из недостатка познавања детаља. Веома је мало познато шта овај споразум садржи. Ту се јављају утицаји на имиџ Косова. За вашу информацију, у споразуму из 2013. године договорено је да ће Косово основати радну групу задужену за представљање нацрта статута за Заједницу општина са већинском српском популацијом. Овај тим је требало да има 4 члана, све припаднике српске заједнице, који би, у тесној сарадњи са Министарством локалне самоуправе, представили своје налазе за нацрт статута Удружења у Бриселу. То се догодило 2013. године и, као што знате, овај тим, који је потпуно контролисан од стране Београда, никада није предложио нацрт статута до 2024. године. То јест, како се Косово може кривити за процес који је у једном тренутку застао, када оно сноси потпуну одговорност за припрему документа који је требало да уђе у следећу фазу, а коју су отказали припадници српске заједнице.
DW: Шта онда нудите, с обзиром на то да се ова ћорсокак мора превазићи?
Бислим: Косово никада није имало споразум о придруживању са Србијом. Постојао је споразум о нормализацији односа, који је био нека врста трансакционог споразума: Србија је тражила нешто, Косово је тражило нешто. У овом споразуму, Србија је затражила: Придруживање. Затражила је гаранције од косовске владе да војска неће ићи на северну границу без договора са КФОР-ом. И затражила је од Европске уније отварање преговора о приступању. У оквиру овог споразума постоје три суштинска захтева Косова. Писмо премијера Тачија шефу НАТО-а у којем потврђује своју спремност да не шаље војску у северна подручја без сагласности КФОР-а послато је пре потписивања споразума. Дакле, Србија је испунила неке од захтева чак и без потписивања споразума.
Неколико недеља након потписивања споразума, ЕУ је отворила преговоре. Рецимо да је у првих пет недеља Србија добила 2/3 производа који је наручила по овом споразуму. Косово је имало само два захтева: први захтев је био да не буде блокирано у процесима европских интеграција и други да Србија затвори паралелне структуре. Да ли је Косово примило било који део нарученог производа? Србија је наставила са блокадама и кампањама за одузимање признања Косова, па чак и након потписивања Основног споразума, гласала је против чланства Косова у Савету Европе и не само да је затворила паралелне структуре већ је отворила и нове. Оно што не разумем је како Европска унија никада није притиснула Србију да испоручи барем 1/10 производа договореног Бриселским споразумом, већ инсистира да Србија добије трећину нарученог производа, док Косово не добија ништа заузврат.
DW: Које кораке ћете предузети како бисте осигурали да Европска унија боље разуме ваш став?
Бислим: Нема сумње да ли је ЕУ била пристрасна у овом процесу или не. Нико се овоме не противи. ЕУ је била пристрасна у овом процесу и имала је јасне преференције у погледу удовољавања захтевима Србије јер је веровала да је постизање споразума о нормализацији могуће ако испуни захтеве јаче стране у дијалогу. Србија се сматра најјачим субјектом у дијалогу јер има Споразум о стабилизацији и придруживању, има статус кандидата и последично је у повлашћенијем положају у процесу, а преговарачки сто није био равноправан. Да би се изједначили услови, Србија мора бити надокнађена, а сав притисак је био на страни Косова. Изузетно смо се надали да ће се са новим променама на кључним позицијама Европске уније ова нарација променити и да ћемо бити стављени у равноправни положај.
Никада не оклевамо да обавестимо Европску унију о томе шта смо се договорили и како се овај споразум спроводи. Не оклевамо да покажемо шта смо урадили за интеграцију мањина, укључујући и интеграцију српске мањине, и не оклевамо да покажемо ЕУ да нема мањине у ЕУ која има моћније инструменте за заштиту права мањина од Косова.
Али да бисмо показали колико су ове мере ефикасне, морали смо да покажемо и контравредности: каква су права Албанаца у Прешевској долини, где смо прошле недеље видели да није запослен ниједан албански полицајац. Брисел је и даље забринут да ли је испуњена квота српских полицајаца у оквиру косовских полицијских структура, али га још увек не брине како ниједан албански полицајац није запослен у Прешевској долини, где је преко 90% албанског становништва. Верујемо да грађани имају право да уживају исте привилегије, без обзира на своју етничку припадност и без обзира на територију на којој се налазе.