Борба за гласове дијаспоре

Политичке странке на Косову су преусмериле своје активности ван граница, претварајући дијаспору у један од главних фронтова изборне битке. Мобилизациони састанци у Швајцарској, партијске организације у Норвешкој и директни позиви за учешће на гласању, према аналитичарима, указују на то да се гласови дијаспоре виде као кључни фактор у трци 28. децембра.

Политичке странке су интензивирале своје активности у иностранству, са посебним фокусом на дијаспору, неколико дана пре почетка званичне изборне кампање. Превремени избори 28. децембра, заказани у периоду када су исељеници традиционално на одмору на Косову, повећали су посвећеност странака обезбеђивању њихових гласова, што се сматра све стратешкијим у изборној трци.

Мобилизациони састанци и позиви на активно учешће одржани су прошлог викенда у главним центрима албанске дијаспоре у Европи, посебно у Швајцарској и Норвешкој. Изборна кампања званично почиње 17. децембра.

Курти у Швајцарској: Дијаспора као „снага развоја“

Лидер покрета Самоопредељење и вршилац дужности премијера, Албин Курти, одржао је састанак са дијаспором у Цириху, у Швајцарској, где је фокус његовог говора био на улози дијаспоре у развоју Косова. Он је представио дијаспору као активан политички и економски фактор.

„Дијаспора није емоционална резерва, већ снага развоја. Косовска влада дијаспору види као партнера, а не као посматрача. Велика већина онога што радите несумњиво није препозната и није довољно позната, тако да сте ви ти тихи хероји мира који уздижу и државу Косово и целу албанску нацију“, рекао је Курти.

Састанак у Швајцарској се сматра делом напора покрета „Ветевендосје“ да оживи дух из 2021. године, када је гласање дијаспоре имало значајан утицај на резултат избора.

ДСК тражи „повратак наде“ од дијаспоре

У истој земљи, али са другачијим политичким наративом, Демократска лига Косова је такође одржала састанке са сународницима. Лидера ДСК и кандидата за премијера, Љумира Абдиџикуа, дочекали су присталице странке у Швајцарској, где је, према званичном саопштењу, забележен велики одзив из различитих кантона.

„Градоначелник Абдиџику захвалио се дијаспори на њиховом континуираном доприносу током година и нагласио да је њихова подршка кључна у овом кључном тренутку за будућност Косова. Позвао је на посвећеност, мобилизацију и снажну подршку наше дијаспоре у Швајцарској и широм света, подвлачећи да Косову данас више него икад треба јединство, нада и конкретна акција“, наводи се у саопштењу ДСК. 

ПДК консолидује структуре у Норвешкој

У међувремену, Демократска партија Косова је у недељу, у Ослу, званично формирала свој огранак у Норвешкој, избором руководећих структура. За шефа огранка изабран је Арсим Авдија, који је изјавио да ће његова мисија бити изградња Косова стабилности, развоја и наде. Скуп је поздравила и генерална секретарка ПДК-а, Вљора Читаку, која је позвала присталице на максималну мобилизацију у знак подршке кандидату за премијера, Бедрију Хамзи.

Али политички субјекти неће моћи да одржавају партијске скупове у свим европским земљама, где Косово има велику дијаспору.

Немачка амбасада на Косову издала је пре неколико дана обавештење кандидатима за премијера и политичким субјектима, подсећајући их да организовање предизборних скупова на немачкој територији није дозвољено мање од три месеца пре одржавања избора у њиховој земљи.

Пошто ће се ванредни избори одржати 28. децембра, то значи да не може бити никаквих скупова у Немачкој, једној од земаља у којима је косовска дијаспора најконцентрисанија.

„Пошто имамо велику косовску дијаспору у Немачкој, желимо да подсетимо све кандидате да, по правилу, предизборни догађаји страних званичника у Немачкој нису дозвољени у периоду краћем од 3 месеца пре избора. Хвала вам на разумевању“, наводи се у саопштењу амбасаде прошле недеље.

„Неодлучујући фактор“

Према речима аналитичара дијаспоре Лулзима Велиуа, повећане активности политичких странака су директно повезане са чињеницом да се избори одржавају у повољно време за емигранте. Он додаје да покрет Самоопредељење покушава да поново створи дух гласања из 2021. године.

„Више је него тачно да је у последњих неколико дана било састанака са сународницима од стране представника политичких субјеката који су заинтересовани за добијање гласова дијаспоре, будући да је сам датум избора одређен у периоду када су исељеници на одмору. На овај начин покушавају да добију што више гласова дијаспоре. Чини ми се да владајућа странка, покрет Самоопредељење, покушава да поново створи дух гласања за њих као што је то било 2021. године, године када је направљена велика промена управо са гласовима дијаспоре“, рекао је Велиу.

„Као што је познато, број бирача који су се регистровали за гласање је мањи него на претходним изборима, али се очекује да ће бити већи број оних који ће путовати на Косово и на тај начин добити што више гласова из дијаспоре. Међутим, ово нису пропустили ни други политички субјекти, посебно Демократска странка али и Демократска лига, која је активна у многим земљама на Западу.“

Међутим, Велиу процењује да дијаспора неће бити главни одлучујући фактор у резултату избора. Према његовим прорачунима, гласови дијаспоре могли би утицати на избор два до три посланика и да ће дати више „коначну одлуку“ него општи правац Скупштине.

„Мислим да је на прошлим изборима и на сваким изборима који су одржани на Косову био велики број оних који су дошли да гласају директно на Косову, али највећи број је био 2021. године када су постојале и аутобусне и бесплатне организације за гласање исељеника. Не мислим да ће косовска дијаспора одредити косовску дијаспору, односно ко ће бити у скупштини. Дијаспора ће само дати коначну одлуку пошто је највећи глас на Косову и сами косовски гласачи ће бити ти који ће одлучивати. Према свим прорачунима, дијаспора може утицати на два или три посланика или највише осам посланика у косовској скупштини. За разлику од претходних времена, мислим да ће овог пута гласови дијаспоре бити распоређени свим субјектима пропорционално, баш као и гласач на Косову“, рекао је он.

Најкритичнији, према Велиуу, остаје недостатак конкретних понуда за дијаспору.

„Да будем искрен, нико не даје никакве конкретне понуде за дијаспору. Разочарани смо што до сада није показано велико интересовање нити су предузети конкретни кораци да се помогне дијаспори. То кажем и сам, будући да сам активан са невладином организацијом - обраћали смо се не само прошлој влади већ и претходним са захтевима. Не то  „Нису спроведени, али у многим случајевима нисмо ни имали одговор од њих. Исто се догодило и са ентитетом који је данас на власти, Покретом Ветевендосје, који су раније много обећавали да ће бити на страни дијаспоре, али до сада нису предузели никакву конкретну акцију за дијаспору, осим могућности гласања у амбасадама и конзулатима, што им одговара више него било коме другом“, нагласио је када је поменуо проблеме са којима се дијаспора суочава.

„Осим неких подручја где допунско образовање директно финансира немачка држава, имамо многа друга подручја где деца имиграната немају ни прилику да науче азбуку у допунском образовању.“  „Дакле, ово би требало да буде први и најважнији корак за дијаспору, да се настави ка могућности да припадници дијаспоре гласају и имају резервисана места у Скупштини Косова“, рекао је он.

Кашњења у слању гласачких листића и поштанских сандучића у 23 различите државе

Централна изборна комисија је у понедељак објавила да су, како би се олакшао процес гласања ван Косова, у 23 различите земље оперативни поштански сандучићи за бираче регистроване за гласање путем поште.

Поштански сандучићи су функционални у: Аустралији, Аустрији, Белгији, Чешкој, Данској, Француској, Немачкој, Холандији, Мађарској, Италији, Канади, Косову, Хрватској, Црној Гори, Северној Македонији, Уједињеном Краљевству, Норвешкој, САД, Албанији, Словенији, Шведској, Турској и Швајцарској.

ЦИК је 14. децембра, два дана након предвиђеног рока, започео процес слања пакета гласачких листића приближно 58 бирача регистрованих у иностранству за гласање путем поште на превременим изборима за Скупштину Косова. Рок је пропуштен јер је процес штампања гласачких листића завршен у петак.

„Гласачки листићи, који су штампани у Словенији, стигли су на Косово у петак, 12. децембра, а након тога је служба за гласање ЦИК-а припремила појединачне пакете за сваког регистрованог бирача. Свакој поштанској пошиљци је додељен јединствени број за праћење и послата је регистрованим бирачима, који континуирано могу да виде локацију пакета са гласачким листићем“, наводи се у саопштењу ЦИК-а.

У међувремену, преко 19 хиљада грађана се регистровало за гласање у дипломатским представништвима.

Измењеним изборним законом, постоје три начина гласања из иностранства: слање пакета гласачких листића поштом у кутије у иностранству, на адресу ЦИК-а на Косову и физичко гласање у дипломатским представништвима.

Гласање путем поште завршава се 27. децембра 2025. године. Пакети морају бити достављени у једно од поштанских сандучета ЦИК-а у држави у којој бирачи живе или у најближе поштанско сандуче. „ЦИК подстиче регистроване бираче да то ураде што је пре могуће, како би пакет на време стигао у поштанско сандуче одакле ће бити подигнут и послат на Косово ради процеса бројања“, саопштио је ЦИК.

Цивилно друштво је прошле недеље саопштило да би таква кашњења могла да ускрате делу дијаспоре право гласа.

Гласање дијаспоре доминирало је темом последњих недеља након одлуке Изборног панела за жалбе и поднеске да откаже 10 алтернативних бирачких центара, након жалбе Демократског савеза Косова. 

Покрет Самоопредељење жалио се на одлуку ECAP-а Врховном суду, али је и ова инстанца одбила жалбу, остављајући одлуку ECAP-а на снази.

Тренд гласова дијаспоре је порастао на последња три избора. Од 5.201 гласа 2017. године, 2019. године их је било 19.789, 2021. године 56.375, а скоро 80.000 за изборе 9. фебруара ове године, 2025. године.

На изборима 2021. године, Самоопредељење је добило скоро 44 гласова из иностранства, односно 80 одсто гласова послатих поштом.