Баша: Гласање пакетом за потпредседнике Скупштине, а затим и за формирање владе

„Након свих дискусија, постигнут је потпуни консензус и то је био предлог свих политичких странака или лидера странака невећинских, несрпских заједница. Њихов предлог је био јасан, да се на гласање иде у пакету, односно да се гласа у пакету за пет потпредседника. Постојао је консензус о извештају, председнику, постојао је консензус да се гласа у пакету за пет потпредседника. Врло брзо се очекује успостављање институција, затим да се настави са гласањем о влади и онда наравно, као што знате, чекамо гласање о буџету, о међународним споразумима који имају рок“, рекао је председник претходног сазива Скупштине, Димал Баша, након седнице Председништва.

Председник претходног сазива Скупштине, Димал Баша, рекао је да су се представници парламентарних странака сложили да се на конститутивној седници, заказаној за среду, пет потпредседника гласа у пакету.

Он је то рекао након састанка са представницима странака у припреми за седницу, коју је председница Вјоса Османи сазвала за среду у 12:00 часова. Међутим, време почетка је промењено током састанка Председништва Скупштине на захтев Демократске странке (ПДК), пошто ће завршне речи одбране бивших команданата Ослободилачке војске Косова, који су оптужени за ратне злочине и злочине против човечности, бити изнете у Хагу.

„Лидери политичких субјеката су се сложили да ће се конститутивна седница одржати у 17:00 часова, а затим ће се наставити гласање о Влади“, рекао је Баша.

Рекао је да је током састанка постигнут консензус о свим тачкама дневног реда које се односе на устав, упозоривши да ће институције бити успостављене врло брзо.

„Након свих дискусија, постигнут је потпуни консензус и то је био предлог свих политичких странака или лидера странака невећинских, несрпских заједница. Њихов предлог је био јасан, да се на гласање иде у пакету, односно да се гласа у пакету за пет потпредседника. Постојао је консензус о извештају, председнику, постојао је консензус да се гласа у пакету за пет потпредседника. Врло брзо се очекује успостављање институција, затим да се настави са гласањем о влади и онда наравно, као што знате, чекамо гласање о буџету, о међународним споразумима који имају рок“, рекао је Баша након састанка Председништва.

Питање српског заменика градоначелника део је институционалне блокаде која је трајала скоро 12 месеци прошле године. Покрет Самоопредељење (ЛВВ) инсистирао је да заменик градоначелника не буде са српске листе, странке косовских Срба која има подршку званичног Београда. На крају, Ненад Рашићи је изабран за заменика градоначелника гласовима Демократског савеза (ДСК).

У вези са овим питањем, Уставни суд је у одлуци донетој пре неколико дана утврдио да је почињена повреда приликом избора Рашића на ову функцију, који је предложен жребом након што кандидати Српске листе нису успели да обезбеде потребних 61 глас.

Уставни суд је пресудио да право предлагања заменика председника парламента припада већини посланика из српске заједнице, што у овом сазиву укључује девет посланика са српске листе. Одлуку је критиковала партија Покрет за вођење слободе Аљбина Куртија.

LVV očekuje brzo formiranje institucija

Покрет за вођење снага је у уторак саопштио да ће поштовати одлуку Уставног суда у вези са избором потпредседника из редова српске заједнице.

Потпредседник ове странке и бивши председник парламента, Глаук Коњуфца, рекао је да очекује да ће поред конституисања парламента у среду бити формирана и влада.

„Никада нисмо одбацили пресуде Уставног суда. До сада је покрет Самоопредељење константно, наравно, био политичке битке, али када је Уставни суд дао свој печат, као што је био случај на пример 2014. године када је рекао да не можете формирати већину, већ само победник избора треба да формира већину, повукли смо се и наставили према мишљењу Суда“, нагласио је он.

Лидер Покрета за свободу и вршилац дужности премијера, Аљбин Курти, није назначио како ће се одвијати прва седница десетог сазива законодавног тела.

„Сутра ћемо испунити нашу обавезу за конститутивну седницу и верујем да ће све проћи у реду“, рекао је он.

Дан раније, Централна изборна комисија (ЦИК) је потврдила резултате ванредних парламентарних избора одржаних 28. децембра.

Према подацима ЦИК-а, покрет Самоопредељење освојио је 51.10 одсто гласова, обезбедивши 57 места у Скупштини. Након њега, друга снага у Скупштини са 22 обезбеђена места је Демократска партија (ПДК), која је освојила 20.19 одсто гласова. Демократски савез (ЛДК) је трећи са 13.24 одсто освојених гласова и 15 обезбеђених места у Скупштини, а следи га Алијанса за будућност Косова (ААК) са 5.50 одсто гласова, односно шест места.

Од места резервисаних за српску мањину, девет је освојила Српска листа, а једно место Странка за слободу, правду и опстанак. 

Процес потврђивања изборних резултата је одложен због потребе поновног бројања свих гласова у овом процесу, јер су постојале сумње у манипулацију гласовима кандидата за посланике.

Десетине људи је приведено, стотине других је испитано због сумње на манипулацију гласовима, док се очекује да ће се истражни и судски процеси наставити. Гласови странака нису погођени.

Када се уставно питање реши, отвара се пут за формирање нове владе. Председник мора да именује некога из победничке странке, у овом случају Покрета за вођство (LVV), за премијера.

Према законима, овлашћено лице има 15 дана да представи нови састав извршне власти Скупштини и затражи подршку најмање 61 посланика. За разлику од прошлог пута, очекује се да Курти неће имати потешкоћа да формира Владу, јер је само његова странка освојила 57 места у Скупштини, а Баша је најавио да ће седница о извршној власти бити одржана 11. фебруара.

Председниково питање

Поред конституисања Скупштине и гласања о новој Влади, посланике очекује још један задатак: избор новог председника.

Нови председник мора бити изабран до 4. марта – рока за избор новог председника. Мандат председнице Османи истиче 4. априла, али нови председник не може бити изабран касније од 30 дана пре тог датума. Османи је изразила намеру да служи још један петогодишњи мандат. Међутим, остаје нејасно да ли ће моћи да обезбеди потребну подршку.

Османи је током свог мандата неколико пута критикована због стајања на страни покрета Самоопредељење.
У интервјуу за Радио Слободна Европа крајем децембра, рекла је да ће се, ако не освоји још један мандат, вратити политичком ангажману, не прецизирајући којој странци.
Председник ЛВВ је пре неколико дана рекао медијима да је разговарао са Османијем о питању председника, али да би, према његовим речима, требало да постоји нови однос са опозиционим странкама по питању новог шефа државе.

Према Уставу, нови председник се бира тајним гласањем, а свако ко жели да се кандидује мора да прикупи потписе најмање 30 посланика. Шеф државе се бира са две трећине гласова у прва два круга гласања, али ако у ова два круга нема довољно гласова, онда се у трећем кругу бира кандидат који добије већину гласова посланика.

Уколико председнички избори не успеју, аутоматски се расписују нови избори, који морају бити одржани у року од 45 дана.