Народни заступник, Наим Ћелај, упозорио је на погоршање јавног дискурса у земљи, критикујући језик који су недавно користиле јавне личности и носиоци институционалних функција. Према његовим речима, овај језик је у супротности са демократским стандардима и принципима Устава.
„Јавни дискурс треба да буде толерантнији и да не крши достојанство других. Проблем је сваљивати кривицу на једну страну, јер све стране имају присталице које користе овакав језик“, рекао је Ћелај у емисији „60 минута“ на КТВ-у.
Нагласио је да су друштвене мреже значајно утицале на повећање говора мржње, указујући да из истраживања спроведеног 2024. године „сваки осми коментар садржи говор мржње“.
Ћелај је говорио и о жалбама српске заједнице у северним општинама, рекавши да је током мандата албанских градоначелника поднето више жалби, од питања експропријације, захтева за рушење кућа, до тешкоћа у добијању личних докумената.
„Добили смо жалбе различите природе, обрађивали смо их и решавали. Неке смо добили решења, неке смо спречили да крше права тамошње заједнице. Имали смо нормалну комуникацију са градоначелницима којима су мандати завршени и верујем да ће се сада сарадња наставити и са српским градоначелницима“, најавио је.
Омбудсман је додао да институције не треба да се воде политичким ставовима, већ стандардима људских права, одговарајући бившој министарки Албулени Хаџиу, која је критиковала ову институцију због става да Српска листа треба да буде сертификована.
„Омбудсман заснива своје ставове на стручности и стандардима везаним за људска права. Не упуштам се у политичке изјаве. Наш правни и уставни систем не дозвољава политичке изузетке или политизоване одлуке везане за изборну заступљеност“, додао је.
Ћелај је оценио да се земља суочава са институционалним вакуумом, истичући успоравање у изради закона и недостатак дугорочних планова управљања.
„Недостатак институција донео је стагнацију у свим областима. Пажња је изгубљена на основне елементе који су грађанима потребни, јер су сви заузети политичком трком“, рекао је он.
На крају, изразио је забринутост због недостатка парламентарне дебате о људским правима, што према његовим речима показује институционалну непажњу према проблемима са којима се грађани суочавају у остваривању својих права.