Одлука о рекама се не спроводи чак ни у општинама којима управља LVV

Општина Штимље не поштује одлуку Министарства заштите животне средине којом се забрањује бетонирање речних корита. Према Министарству, чак и тамо где су радови већ започети, морају се обуставити ако нису прешли 90 одсто завршетка. Међутим, на реци Штимље, радови нису ни достигли 90 одсто завршетка и настављају се без икаквих препрека.

Радови на бетонирању корита реке „Штимљања“ у Штимљу су настављени, упркос одлуци Министарства заштите животне средине да привремено обустави радове.

Обустава текућих грађевинских радова на речним коритима је последица одлуке Министарства заштите животне средине да се обустави бетонирање речних корита.

„Тренутно се активности на регулацији реке спроводе у општинама Штимље и Дечане. На основу одлуке министарке Министарства животне средине и просторног планирања, госпође Фиторе Пацоли, привремена наредба о обустави радова односи се на речне сегменте који нису завршили преко 90 одсто радова“, наводи се у одговору Министарства.

Општина Штимље је започела изградњу овог речног корита крајем 2025. године.

У одговору КОГЕН-у, напомиње се да је у образложењу одлуке министарства наглашено да: „Ова одлука, као што је горе наведено, не крши суштину постојећих уговора, али захтева њихово техничко прилагођавање важећим еколошким стандардима, гарантујући да се јавна средства троше на пројекте који не штете животној средини.“

такође Арбери 9. априла 2026. године Стручњаци сматрају да је одлука о забрани бетонирања прикладна, али закаснела

„Сходно томе, општина Штимље је преиспитала уговор у преосталим сегментима, тако да је њихова имплементација у потпуности у складу са еколошким стандардима и важећим законским захтевима“, наводи се у одговору, али се не наводе разлози због којих се радови на реци настављају.

Река Штимљања пролази кроз село Војноћ, где се становници годинама суочавају са поплавама.

Међутим, старешина села, Мусе Шабани, нада се да ће се на овај начин спречити поплаве у будућности.

Али је рекао да не зна ништа о одлуци Министарства заштите животне средине.

„Да вам кажем истину, последњих година, скоро сваки пут када је падала киша, било је немогуће да се река не поплави и скоро цело село је било поплављено. Не само куће, већ и пољопривредно земљиште су оштећене. Мештани су били задовољни јер, као што видите, има изузетно добру ширину, није толико широка као река, али се више проширила. Сматрам да ће то много користити селу и да више неће бити последица као што је било раније са поплавама“, рекао је Шабани.

Одлуку о забрани бетонирања речних корита поздравили су стручњаци за воде и животну средину, јер је досадашњи приступ, поред оштећења екосистема, довео до поплава многих подручја и оштећења имовине грађана.

Али нема довољно средстава за уклањање бетона из речних корита на Косову, где су годинама улагани милиони долара.

„Нажалост, постоји много таквих пројеката, али у овој фази немамо довољно средстава да интервенишемо у тим пројектима. У будућности ћемо видети и средства ЕУ и друга средства како бисмо осигурали њихов повратак у природно стање“, наводи се у одговору Министарства заштите животне средине.

такође Арбери 8. априла 2026. године Пацоли: Бетонирање речних корита је забрањено

Према овој институцији, пројекти који се развијају биће израђени од еколошки прихватљивих материјала.

„Део пројеката који се реализују биће изведен еколошки прихватљивим материјалима као што су; природни камен, природна заштита обала, садња дрвећа и жбуња итд., чиме се на природан начин обезбеђује заштита речног корита и истовремено чува речни екосистем“, наводи се у одговору.

Према наводима Министарства, за пројекте који још нису започети, али за које су потписани меморандуми о разумевању, интервенисаће заједно са надлежним општинама како би се елиминисао бетон у рекама.

Пре месец дана, министарка животне средине и просторног планирања Фиторе Пацоли објавила је да је донела одлуку о одмахј забрани бетонирања речних корита широм Косова.

Према Пацолију, ова одлука окончава стару, штетну и опасну праксу.

„Ова пракса није само уништила наше екосистеме, већ је значајно повећала ризик од поплава наших насеља и земљишта. Бетон није ни безбедност ни чистоћа. Напротив, он претвара реку у 'писту' где вода достиже вртоглаве брзине, постајући озбиљна претња имовини грађана“, објавила је 8. априла.

Она је проценила да остављањем речног корита природним, „дозвољавамо земљишту да 'дише' и упија воду, стварајући природну и одрживу заштиту од поплава“.

такође Арбери 27. јул 2026 Кампања за отклањање штете од поплава: Мобилизација на централном нивоу, излазак само на терен

„Ова забрана не утиче на постојеће уговоре, али захтева њихово техничко прилагођавање еколошким стандардима. Морамо гарантовати да се јавна средства троше само на пројекте који штите природу и повећавају безбедност живота“, рекао је Пацоли.

Према њеним речима, донетом одлуком се затварало „поглавље хладног бетона“ и отварала „ера обнове живота“.