КОХА.нет

Подржите TIME. Сачувајте истину.
Арбери

Амнести интернешенел наводи изазове у вези са људским правима на Косову

Зграда владе

Фото: Дритон Пацхарада

Организација "Амнести Интернешенел„Косово је у свом извештају о стању људских права за 2025. годину истакло родно засновано насиље, расистичке слогане, нападе на новинаре и недостатак закона о признавању грађанских заједница особа истог пола. Укидање закона о регулатору медија оцењено је као позитивно.“

Извештај о Косову је истакао политички застој од фебруарских избора, што је довело до нових избора у децембру.

Подржите ВРЕМЕСачувај истину.

Професионално новинарство је у јавном интересу. Ваша подршка му помаже да остане независно и кредибилно. Допринесите и ви. 1 евро прави разлику.

Писмо читаоцу — Зашто тражимо вашу подршку Допринесите

Када је реч о правди и праву на истину, Амнести интернешенел је поменуо причу о Рамадану Нишорију као првом мушкарцу који је преживео сексуално насиље током рата.

Такође је поменута осуда Живојина Нешића, бившег припадника српске полиције, на 15 година затвора за ратне злочине, укључујући силовање. У мају је Влада пристала да прихвати захтеве за одштету од жртава случајева у којима је бивше припаднике ОВК прогласио кривим Специјални суд у Хагу. У јулу је Основни суд у Приштини осудио Драгана Дениђа и Ивицу Рајковића на по 15 година затвора због силовања жене током рата. У међувремену, у августу је покренут поступак против 21 особе у одсуству због депортације 800 Албанаца.

Комисија за нестале особе је у марту објавила идентификацију посмртних остатака 11 несталих особа, жртава масакра у Кралану.

У новембру, извештај Европске комисије истакао је висок ниво родно заснованог насиља, посебно породичног насиља. У њему се наводи да су уложени напори да се подигне свест о овом проблему и да се реше недостаци у институционалној и правној заштити жена. Међутим, наводи се да ти напори нису довољни за ефикасну борбу против насиља.

У извештају AI се такође помиње одлука Врховног суда да потврди административну директиву из 2014. године којом се забрањује ношење верске одеће у школама, „ограничавајући приступ образовању девојчица које носе мараме“.

Врховни суд је одбацио тужбу коју је поднела Женска мрежа за професионални развој „Арита“, којом се тражило да се дозволи ношење исламске мараме. Мрежа је захтевала да се упутство Министарства просвете у вези са правилима облачења ученица у школама прогласи незаконитим, тврдећи да забрана мараме крши уставна права на слободу вероисповести.

Што се тиче права ЛГБТИ заједнице, поменут је неуспех у усвајању закона који дозвољава регистрацију грађанских заједница између особа истог пола.

У извештају се наводи да се ромске породице такође суочавају са страхом од исељења из неформалних насеља јер немају таква документа. Трошкови и бирократија се наводе као препреке за то. Поменут је и случај петнаестогодишњег ашкалијског фудбалера, Белгина Јашарија, који је физички нападнут на утакмици, а касније је рекао да је био мета вишеструких расистичких напада. Полиција је ухапсила осумњиченог.

Позитивно је оцењено поништење закона којим се проширују овлашћења Независне медијске комисије од стране Уставног суда. Напоменуто је да је Удружење новинара до новембра пријавило 63 случаја претњи и напада на новинаре.

Косово је у децембру прихватило мигранте које су САД депортовале у оквиру споразума о пријему 50 људи. Такође се каже да премијер преговара са Великом Британијом о притворском центру за тражиоце азила.