Истраживач организације „Хјуман рајтс воч” Фред Абрахамс подсетио је на време када је подигнута оптужница против Слободана Милошевића и на реакције које је донео овај поступак Хашког трибунала.
Абрахамс, позван у емисију "Деску" на КТВ-у где се говорило о теми "Некажњени злочини", рекао је да је осетио изузетну срећу када је пре 21 годину подигнута оптужница за ратне злочине против бившег председника бивше Југославије.
Али, неколико година касније, 2006., осетио је исто тако велики очај: Милошевић је умро не дочекавши пресуду за злочине које је починио на Косову.
Размишљајући о догађају од пре 21 годину, Абрахамс каже да је био од велике важности, јер је преносио поруку коју нико до тада није примио. Према његовим речима, подизање оптужнице показало је да ни властодршци нису имуни. То је била прва оптужница против лидера једне земље оптуженог за ратне злочине.
Била је то победа правде, каже он.
„Мислим да је та порука снажно одјекнула. Само зато што сте председник или премијер не даје вам имунитет од правде. Надам се да је то допринело и помогло да се људи двапут размисле пре него што спроведу такве насилне политике“, рекао је он.
Абрахамс је говорио и о забринутостима и дилемама које је имао приликом подизања оптужнице 27. маја 1999. године.
„Сећам се две различите реакције на оптужницу. И наравно, прва је била изузетна срећа. Вероватно нисмо очекивали да ћемо видети овај дан. А ми међународни активисти, можда сви, скоро сви активисти, косовски активисти за људска права и други људи у региону, сви смо видели ово монструозно понашање, ова понашања, те страшне злочине против човечности које смо документовали, које смо му извештавали. , и коначно да имамо оптужницу, да имамо процес правде да овај човек и други људи буду изведени пред лице правде, знате, то је био апсолутно радостан тренутак. С друге стране, имао сам и проблем времена његовог успона, а оно је расло у време НАТО бомбардовања, и био сам забринут. И из ове чињенице, тајминг оптужнице би отворио врата Суду да политизује питање оптужнице, што би се могло посматрати као исполитизована оптужница – а ја не мислим да је то било политизовано питање – али је створило могућност за ту сумњу да је то била правда победника, да је то била моћ Запада да потчини српски народ, а такође знамо да је он (Милошевић) током суђења користио ову карту. Био сам мало забринут због тога у то време“, рекао је Абрахамс.
Разлог за страх је, каже, било прикупљање доказа на терену. То показује да је било истрага пре НАТО бомбардовања, али не и током њих.
„Сећам се када сам срео фински форензички тим у Абрију, у Горњем Абрију, после септембарског масакра. Знате, били су посвуда, водили су истрагу, и мислим да су коначно прикупили довољно доказа да отворе случај. Да ли је тада било генерализованог политичког тренда, не верујем. Никада нисам чуо било какву сугестију да је било телефонских позива да је постојао директан притисак да се подигне оптужница. Наравно, то је дошло као ток и није било у позицији са међународним политичким токовима тог времена. Сећам се да се тада плашио да ће подизање ове оптужнице погурати српске снаге на терену да се још одлучније крећу против цивилног становништва, чине злочине и делују још бруталније него што су то већ чинили“, рекао је он.
Истраживач ХРВ-а каже да је био забринут да би критичари Хашког трибунала искористили тајминг оптужнице, крајем маја 1999. године.
„Осетио сам да су докази веома јаки и, не заборавите нешто, прва оптужница је била фокусирана само на Косово, а касније је проширена на Босну и Хрватску. Мислим да у случају Милошевића ни Хрватска није била умешана. Али, знате, они су имали свеже доказе са Косова и са њима су изнели случај“, додао је он.
Абрахамс је наставио са послом који ради и данас, чак и када се Милошевић предао Хашком трибуналу и када је почело суђење. Каже да је и тада имао две емотивне реакције, као када је подигнута оптужница.
„Једна је била анксиозност, знате. То је био човек којег сам пратио десет година пре овог сусрета, документујући злочине којима сам био сведок из прве руке, а које је нанео људима у региону, укључујући и Србе, и седети испред њега било је застрашујуће. И такође се истиче ваш рад, ваша професионална каријера, можете бити испитивани, бићете отворено испитани и увек морате да будете чврсти у ономе у шта верујете и у чему сте професионално радили и све је то било извесно осећање анксиозности. С друге стране, било је сјајно забавно. Знате, за мене лично, сјајан тренутак у мојој каријери да се суочим са овом особом, погледам је у очи и кажем чињенице за које сам знао да су истините и осећам да сам допринео. И да додам још једну ствар. Ако сматрате мој рад као истраживача кршења људских права, мој посао је у основи да слушам приче, потврдим их и испричам их наглас. Тако да сам посетио десетак села широм Косова да чујем од људи шта се догодило, а мој посао је био да тада испричам суду. И за мене је то била велика одговорност, јер сам осећао да дајем глас људима који су страдали у овом страшном сукобу. Очигледно је да су и многи сведоци дошли да сведоче о својим личним искуствима. Али била је велика одговорност и привилегија говорити и давати моћ страдању народа од страшне политике овог човека. И у том погледу, било је то велико задовољство и тренутак који ћу памтити“, присетио се Абрахамс дела.
За њега је смрт Милошевића, без чекања на пресуду за своје злочине, била страшна вест. Абрахамс није желео ову смрт, каже да је преурањена.
„Мислим да смо сви ми били ускраћени, а посебно жртвама његових злочина та могућност. Дакле, његова смрт је била преурањена", додао је он.
