КОХА.нет

Арбери

'Радна' деца издржавају породицу

Фатима има 14 година. Живи у Косову Пољу и припада ромској заједници. Завршио је пети разред и потом није наставио школовање. Иако још увек дете, ради седам дана у недељи, проводећи и до 15 сати дневно на раскрсницама путева, чистећи стакла на аутомобилима.

Новац који заради, каже, шаље кући, где живи са својом осмочланом породицом. Пошто је најстарије дете у породици, каже да је у обавези да ради. Упркос годинама, Фатимја се осећа одраслом, а не дететом.

„Ја нисам дете. Ја сам 14 година стар. Радим и зарађујем до 10 евра дневно. Посао који радим је да чистим стакла на возилима. Сав новац који зарадим шаљем кући. Ми смо шесторо деце. Само мој отац и ја радимо. Отац сакупља стаклене флаше и лименке које продаје. Живимо од новца који зарадимо“, каже Фатима.

Има доста деце попут Фатиме која су принуђена да прекину студије и да се баве радом. У међувремену, у ромској заједници ова појава је израженија.

Невладине организације које се баве заштитом права детета на Косову сматрају да је тренутно стање поштовања права детета испод жељеног нивоа.

У Коалицији невладиних организација за заштиту деце (КОМФ) кажу да је реч о последњим званичним подацима Агенције за статистику Косова који говоре о незадовољавајућем стању права детета уопште на Косову.

Према подацима којима располажу, преко 10 одсто деце на Косову је укључено у тежак рад, док близу 7 одсто ради у опасним условима. Ово је за Радио Слободна Европа рекао Клевис Вакари из КОМФ-а. Према њеним речима, у индексу који говори о дечијој заштити, који су објавили током ове године, видљиво је да је Влада најмање урадила за ову категорију.

Ако се процени или бодује од 0 до 1, што представља минимум и максимум, напор Владе Косова да заштити ову децу, рекао је Ваћари, износи 0.1 одсто.

„Најугроженије су категорије деце која раде на улици. Не само да су злостављани и могу бити жртве трговине људима, већ представљају потенцијални ризик за разне облике злостављања. Они су занемарена деца. Можемо их видети у касним ноћним сатима, на хладноћи, као и на високим температурама током лета где се суочавају са сталним ризиком, како по физичко тако и по ментално здравље. Они такође могу бити плен или потенцијалне жртве психичког, физичког, али и сексуалног злостављања“, каже Ваћари.

„Врло мало је урађено за ову децу, а јако мало се и даље ради. Недостаје свака институционална служба да се одмах повуче са улице“, нагласила је она.

С друге стране, Луле Бека из Организације за децу без родитељског старања ОФАП, која штити децу без родитељског старања која су малтретирана и злостављана, каже да је њихова мисија да идентификују децу без родитељског старања која раде тежак посао и смештај у породицама.

У међувремену, за категорију деце која живе са родитељима, али су принуђена да раде, она каже да се ОФАП организација њима не бави, јер то није предвиђено програмом.

„Бавимо се заштитом права деце. Деца идентификована без старања већ су смештена у хранитељске породице. Са децом ради наш психосоцијални тим, који чине људи из одговарајућих области. Тренутно су 42 породице које већ имају децу без старања“, каже Бека.

„Сада деца која су у породичном склоништу не смеју да раде, они имају нормалан живот. Када се тражи помоћ за децу, шаљемо психологе, педагоге и друге у зависности од потреба деце“, подвукао је Бека.

Међутим, Косово и даље нема закон за заштиту права детета. Владини службеници су већ неколико пута изјашњавали Нацрт закона о заштити деце, са стручне тачке гледишта је завршен и све процедуре су спроведене у институционалном аспекту, али се очекује да га усвоји Влада Косова. .