КОХА.нет

Арбери

Жртве насиља у породици, без склоништа и без финансијске стабилности

У прва три месеца године пријављено је 698 случајева насиља у породици, од којих су 573 жртве биле жене. Након насиља које доживе, неко време проводе у регионалним склоништима, али су многи од њих принуђени да се врате у породице у којима су доживели насиље. Изазов за жртве и даље представља дугорочно становање, запошљавање, а посебно реинтеграција у друштво

Седам жена и 9 деце жртава породичног насиља тренутно имају Центар за заштиту жена и деце у Приштини као једину адресу склоништа, где могу легално боравити до шест месеци.

Једна од жртава која је заједно са децом доживела физичко и психичко насиље од супруга и чланова његове породице, каже да је у недостатку подршке државе више пута била принуђена да се врати насилнику.

„Неуспех у решавању ме је погодио и приморао ме заједно са децом. Породица мог бившег мужа ми се вратила први пут и други пут и трећи пут“, рекла је жена која је заједно са њена деца, смештена је у центру у Приштини.

Центар је привремена адреса за жене и децу изложене насиљу у породици. 

Њена директорка Зана Хамити каже да се жртве суочавају са многим изазовима, након шест месеци могу да остану у склоништу које она води.

„Најизазовнији део је њихова реинтеграција у друштво, после насиља или управо после склоништа. Мало је тешко. Ипак, на овим компонентама се не ради онолико колико би требало“, рекао је Хамити. „Највећа помоћ коју треба пружити жртвама да их не би виктимизирали је да се не врате поново насилнику, то је њихова реинтеграција и социјално становање“.

Само је општина Приштина понудила субвенцију до 500 евра месечно за покривање трошкова кирије за жртву.

Директор Хамити каже да су чак и овај напор праћен препрекама.

Сама жртва нема средстава да два или три месеца плаћа кирију док се то добро не организује, затим склопи уговор код нотара и аплицира за субвенције“, нагласила је она. „Један од критеријума је да жртва сама мора да пронађе стан, да склопи уговор са нотаром, а овај део није лак, посебно за жртве које су још увек овде смештене и склониште мора да реши овај изазов, наводи се у саопштењу. неки проблеми".

На Косову склоништа раде само у регионима. Тако су жртве насиља у породици, као и оне из још пет општина, систематизоване у приштинској. 

У Мрежи жена Косова се жале да општине не пружају довољну финансијску подршку овим центрима.

„Дакле, не сматрају сви важним буџетирање склоништа и подршку склоништу, па смо често имали ситуације да су склоништа била у опасности да буду затворена на неколико месеци или на неко време, што је и даље утицало на високу угроженост жена. , којима је потребно склониште“, рекла је Аделина Бериша, активисткиња Женске мреже Косова.

Е, једна од жртава која је са децом у прихватилишту у Приштини, испричала је о занемаривању и незаинтересованости коју су институције показале када се суочила са насиљем.

„Он (бивши муж вј.) је мени и мојој деци изазвао трауму, шок, у том случају сам отишла у полицију... Полиција је када сам отишла први пут пријавила случај, а и социјална, рекли су ми: 'Не очекујте од нас, не очекујте од нас'. Кога чекам? Немам породицу“, каже она.

Ова жртва, иако је тренутно у склоништу, има једну бригу – не зна где да иде након шест месеци проведених у центру.

„Немам избора, немам место становања, немам самосталну делатност, не могу сина и децу да водим у вртић. Немам избора него да се склоним. Склониште је на кратко, није дугорочно. Спремна сам да радим, спремна сам да водим децу у школу, у вртић, али немам подршку“, пожалила се она.

На основу полицијске статистике, у периоду јануар-март ове године пријављено је 698 случајева насиља у породици, од којих су 573 жртве жене.