КОХА.нет

Арбери

Косово у очима ратних фоторепортера

Косовски Албанци дочекују немачке НАТО војнике као херој у граду Призрену 13. јуна 1999. (фотографија Ваде Годдард)

Косовски Албанци дочекују немачке НАТО војнике као херој у граду Призрену 13. јуна 1999. (фотографија Ваде Годдард)

Прије Косова, Рон Хавив и Ваде Годдард су извјештавали о ратовима 90-их у Хрватској и Босни и Херцеговини. Знали су да их сличан безобразлук чека и на Косову. Кроз многе њихове фотографије свет је сазнао о насиљу тадашњих српских снага над косовским Албанцима – о убиствима, расељавању, уништавању имовине...

Јесен, 1998. Неки косовски Албанци, расељени ратом, спремали су се да сахране петонедељну бебу која је умрла на планини.

Сведок овог догађаја у Дреници – централном делу Косова – био је амерички фоторепортер рата Рон Хавив, који је то документовао кроз фотографију. 

Исте године, исти регион. Погубљени албански цивили - међу њима и деца.

Шокирани дечак који гледа мртве, који су могли бити чланови његове породице.

У близини седи и Ваде Годдард, такође страни фоторепортер.

"Била сам шокирана. Нисам радио као обично... Направио сам неколико слика, али то је била једна од најшокантнијих ствари које сам видео... Деца стрељана у шуми“, присећа се данас Годард за Радио Слободна Европа.

Двојица колега су извештавали о рату на Косову 1998/99 - први за лист "Њузвик", други за "Њујорк тајмс", а затим за "Њузвик".

Четврт века касније, пут их је вратио на Косово, на манифестацију у част 25. годишњице ослобођења земље.

Обојица су задовољни оним што виде данас. 

„Разумевање менталитета Косовара, њихове отпорности, њихове жеље за домовином, за успешном домовином... [данас нисам изненађен]“, каже Хавив за Радио Слободна Европа.

„Веома велики број расељених се вратио на Косово [после рата], чим су имали прилику, нису остали ни у Канади, ни у САД, ни у Европи... Њихов повратак кући показао је да ће то бити прича о неизбежном успеху“, каже он.

На улицама Приштине каже да је приметио билборд са натписом „Слободна Украјина“ – порука Косова земљи коју је окупирала Русија.

Он каже да се нада да ће Украјинци једног дана бити "успешни у транзицији као што је Косово".

„Задивљен” како каже „драматичном трансформацијом” земље, каже Годард.

„Када сам ја био 1999. године, центар Косова [Приштине] је био покрајински град, сада је метропола, прелепо је“, каже он.

„Сахране деце, жена, цивила...“

Пре Косова, Хавив и Годард су извештавали о ратовима 90-их у Хрватској и Босни и Херцеговини.

Знали су да их сличан безобразлук чека и на Косову.

„Понекад је било веома брутално, понекад веома мирно, у зависности од тога где сте били физички“, каже Хавив, тада у средњим 30-им.

„Могли сте да се возите главним путем и видите како села горе са леве стране... могли бисте да се возите још десет минута и видите децу како се играју напољу“, присећа се он.

Кроз многе његове фотографије свет је сазнао о насиљу тадашњих српских снага над косовским Албанцима - о убиствима, расељавању, уништавању имовине... 

Међутим, у Хавивовом сећању посебно место заузимају „сахране деце, жена, цивила...”.

„Разговарао сам са много, много људи, много војника, много деце, породица, о њиховим сновима, њиховим надама, њиховим жељама... Људи су били шокирани оним што им се дешавало“, каже данас 59-годишњак.

"Нисам знао да сам фотографисао Адема Јашарија"

Говорећи о ратним годинама, његов колега Годард неизоставно се присећа боравка у Дреници, где је, каже, упознао оснивача тадашње Ослободилачке војске Косова Адема Јашарија.

„... али током интервјуа је рекао да је брат Адема Јашарија и мислим да је то урадио из безбедносних разлога.

„Касније сам сазнао да је то Адем Јашари јер сам га препознао када сам видео [и фотографисао] његово тело, након што је убијен месецима касније“, каже Годард.

У то време, почетком тридесетих, документовао је и догађаје широм Косова – од студентских протеста у Приштини, убијених цивила у области Дренице, гладне деце, војника на првој линији фронта, уништених имања и избегличких кампова.

„Када се сетим Косова, имам у мислима убијену децу и слике људи који су патили“, каже фотограф са Новог Зеланда.

„Сећања на тај бол и патњу кроз које су пролазили Косовари су незаборавна...“ каже он. 

Из тада зараћене земље Годард и Хавив су отишли ​​крајем марта '99, када је НАТО почео да бомбардује мете српске војске, са циљем да заустави насиље на Косову.

Двојица фоторепортера су се преселила преко границе да би документовали косовске избеглице у Албанији и тадашњој Македонији.

Било их је на стотине хиљада смештених у логоре и приватне куће.

Хавив се сећа да је често посећивао неку децу у кампу у Кукешу, у Албанији - неколико километара од границе са Косовом.

„Они и њихове породице покушавали су да преживе“, каже он.

Радост, срећа...

НАТО је прекинуо бомбардовање 10. јуна 99. године, након што је Србија пристала да повуче своје снаге са Косова.

Два дана касније, мировна мисија предвођена НАТО-ом почела је да се размешта у земљу.

Како су долазили страни војници, тако су долазиле и избеглице. А заједно са њима и два страна фоторепортера.

„Сећам се Дана ослобођења када су пролазиле трупе... Било је радости и среће. То је било дијаметрално супротно од времена када сам фотографисао у Кукешу, када су људи бежали [са Косова]...“, каже Хавив. 

„Стварно не знам како сам се осећао, не сећам се... Само сам прикупљао информације...“, каже Годард на другој страни.

„Сви су изашли на улицу да поздраве и дочекају немачке војнике док су пролазили кроз Призрен. Сигуран сам да је тако било и преко свих граница. Сећам се среће људи... Сећам се и да сам видео како српске војне снаге напуштају Косово... Прошли смо поред њих“, каже Годард. 

Хавив данас изражава уверење да је извештавање новинара - било домаћих или међународних - током рата на Косову, утицало на брзину акција великих сила да зауставе рат.

„Мислим да је Косово заправо један од најјаснијих примера моћи новинарства“, каже он.

Косово је изашло из рата са преко 13.000 убијених људи; са хиљадама несталих, од којих се преко 1600 и даље води као нестало; са хиљадама жртава; са хиљадама повређених...

Фотографије ових и других догађаја Хавив је сажео у књизи „Крв и мед:

Часопис о рату на Балкану“, који је изашао 2000. године.

Хавив, који живи у САД, такође води фондацију чија је мисија да трансформише визуелно новинарство.

„Права демократија мора да има слободну и образовану штампу, штампу која ради са интегритетом, да би се веровало сликама, да би публика веровала у вести које гледа“, каже Хавив. 

Годард сада живи у Хрватској, где води музеј фотографије.

Он је документовао страдање косовских Албанаца пре више од 25 година у својој књизи „Косовски рат“, која је објављена 2018. године.

„Седмогодишња Гентиана и петогодишња Доњета Делиу погубљене су заједно са својом мајком ујутру 7. септембра у селу Абри... Српске снаге пуцале су на жене и децу из непосредне близине док су покушавали да побегну, " је део Годардовог описа стављеног на једну од фотографија које документују догађај из '5.