Бивши министар унутрашњих послова Косова Бејтуш Гаши оптужио је Владу за недостатке у дипломатским активностима и некоординиране одлуке, које су, према његовим речима, ослабиле односе са САД, Француском и Немачком.
Он је рекао да након што Скупштина Косова добије статус придруженог члана у Парламентарној скупштини НАТО-а, Влада треба да спроведе лобирање за чланство у НАТО Партнерству за мир.
„Одлуке које су донете у последње време, посебно су некоординисане акције и истовремено су ослабиле односе, посебно са САД, Француском и Немачком, а ови ослабљени односи су директно утицали на сарадњу и партнерство појединачно са Косовом на унапређењу питање Косова у интеграционим процесима, то је у случају НАТО-а“, навео је Гаши.
Он је рекао да је фокус Владе на развијању лобирања за чланство у НАТО Партнерству за мир.
„Ово је добра прилика да извучете корист из овог чланства, има око 1600 пројеката које подржава ово Партнерство, што се тиче изградње капацитета, едукације, затим индивидуалне сарадње, то је повољан замах да се интензивира дипломатија да се процес убрза. чланства“, нагласио је Гаши у интервјуу у емисији „Интерактив“ КТВ-а.
Према његовим речима, дипломатски најуспешнија била је Скупштина Косова, а не извршна власт.
„Извршна власт, односно дипломатија са свим контингентом који јој је на располагању, на међународном плану је подбацила и није постигла успехе које је постигла Скупштина Косова, у почетку да се придружи Парламентарној скупштини Савета Европе, а сада Парламентарној скупштини Републике Косова. НАТО -с“, нагласио је Гаши.
Скупштина Републике Косово добила је у понедељак статус придруженог члана у Парламентарној скупштини НАТО-а.
Парламентарна скупштина НАТО-а је институционално одвојена од НАТО-а, али служи као важна веза између НАТО-а и парламената земаља чланица.
Састоји се од 281 делегата из све 32 земље чланице НАТО-а.
Поред њих, у његовим активностима учествују и делегати из 9 придружених земаља, 4 придружене медитеранске земље, као и 8 парламентарних делегација посматрача.
Придружени чланови могу давати одлуке и амандмане на одлуке. Такође, они могу служити као специјални известиоци удружени у комитете, како би представили своје перспективе у извештајима НАТО-Парламентарне скупштине.
Међутим, они немају право да гласају о скупштинским извештајима, резолуцијама или руководству, нити доприносе њеном буџету.
Тренутно има девет придружених чланова - међу њима Србија и Босна и Херцеговина.
