Због непостојања инфраструктуре ученици имају физичко васпитање у учионицама

За ученике за развијање физичке активности у школама одређено је само два часа недељно. А недостатак спортских сала у данима када пада киша или снег, још више смањује могућност одржавања физичких активности. Према студији Факултета за физичко васпитање и спорт, утврђено је да су косовска деца 40 одсто физички слабија од својих вршњака у земљама региона.

Начин развијања курса физичког васпитања за ученике основне школе „Наим Фрасхери“ у Вучитрну зависи од времена.

У недостатку спортске сале, у данима са лошим временом, држе предмет физичког васпитања док бораве у учионици.

Рон Менићи, ученик петог разреда, каже да током зиме користе час физичког за читање.

Нажалост, наша школа нема спортску салу унутра, када смо унутра, читамо лекције које смо планирали и понекад их коментаришемо“, рекао је он.

Директорка ове школе Валбона Дрета рекла је да их недостатак сале кажњава у развоју физичких активности.

Раније смо имали час физичког васпитања, а кроз пројекат смо добили неке алате и деца су била заиста срећна и тада смо видели колико је спортска сала важна“, рекла је она.

Недостатак физичке активности евидентан је и у другим школама у земљи. Према истраживању Факултета физичког васпитања и спорта, показало се да су косовска деца 40 одсто физички слабија од својих вршњака у земљама региона због недовољне физичке активности.

Декан овог факултета Муса Селими рекао је да је то због недостатка инфраструктуре и малог фонда часова за предмет Физичко васпитање. Према његовим речима, психофизичко стање ученика је алармантно.

Жели да повећа часове физичког васпитања. 

„Изразили смо забринутост за часове физичког васпитања, за психофизичко стање наше деце. У шестом и седмом разреду имали смо озбиљних проблема јер је њихово психофизичко стање у односу на вршњаке у земљама региона слабије за негде 30-40 одсто. Узимам пример, дечаци седмог разреда не могу се поредити са резултатима девојчица шестог разреда у Хрватској“, рекао је он.

Тренутно се у школама одржава само 2 часа физичког васпитања недељно, што је најмање у поређењу са земљама у региону.

Према подацима Светске здравствене организације, препоручује се да деца имају најмање 60 минута физичке активности сваког дана.

У Министарству просвете нису навели да ли планирају повећање броја часова наставе за овај предмет.

Министарство је у одговору КОХЕН-у саопштило да је у току изградња 11 спортских хала, али нису одговорили о сатима.

Према подацима МЕСТИ, 214 школа има сале за физичко васпитање.

„МАСХТИ је 2016. године завршио комплетирање базе података за инфраструктурно стање, а на основу каснијих доказа тренутно постоје 1172 објекта, од којих је 399 одвојених паралелних објеката који немају потенцијални број  ученици по стандардима да имају сале за физичко васпитање, док 214 школа има сале за физичко васпитање“, каже се у одговору Министарства.

У међувремену, декан Селими наглашава да би образовне институције требало озбиљније да схвате физичке активности. Будући да предмет физичког васпитања за основни ниво развијају предметни наставници, а не квалификовани наставници физичког развоја, Селими истиче да је неопходно да се то промени.

„Напредак у физичком развоју ученика не може се пратити на исти начин као наставник који је завршио Учитељски факултет, као наставник који је завршио Факултет физичког васпитања и спорта. Наши ученици су боље информисани о анатомији тела, боље воде рачуна о ученицима дајући им активности засноване на специфичним потребама сваког ученика“, рекао је он.

Наставница основног циклуса у школи „Наим Фрасхери“, Мирјета Макхуни, сматра да је неопходно да предмет физичког васпитања држе професионалци.

„Од трећег, четвртог и петог разреда то је било потребније јер те вежбе почињу, након што почну да уче правила фудбала, кошарке, како треба да буде развијеније тело, те игре осим човека који је професионалац у да се терен може побољшати“, рекао је Макшуни.