КОХА.нет

Савет безбедности

Османи: Србија је ескалирала агресију на Косово

Председница Косова Вјоса Османи изјавила је у Савету безбедности УН да је Србија ескалирала агресију на Косово, наводећи киднаповање полицајаца на северу, напад на новинаре и напад у Бањској.

Она је у понедељак изјавила да су српске власти одговорне за напад у звечанском селу Бањске, јер се „извршиоци напада слободно крећу по Србији и настављају да добијају велике уговоре од Вучићеве владе“.

„Активни су покушаји Србије дестабилизације. Агресија је у почетку ескалирала отмицом полицајаца, нападом на новинаре и терористичким нападом на Косово у септембру. Бела кућа је после овог напада саопштила да је Србија употребила велико војно присуство артиљерије са тенковима и механизованим јединицама...Србија покушава да поремети интеграцију Срба на Косову...Срби на Косову су под притиском, али не са Косова, већ из Владе Србије“, рекао је председник Османи.

Говорећи о процесу гласања на северу, Османи је нагласио да су локални Срби држани под притиском и да нису искористили прилику да гласају.

Османи је пред Саветом безбедности говорила да су хиљаде жена на Косову доживеле сексуално насиље током рата, помињући Васфије Красник и Схихрете Тахир, две преживеле.

„Васфије Краснићи имала је 16 година када су је два пута силовали Милошевићеве полицијске снаге. Хтели су да му сломе наду. „Добићеш више ако наставиш да живиш“, рекли су јој када их је молила да је удаве. Шихрете Тахири-Сулејмани је такође једна од хиљада преживелих сексуалног насиља на Косову. Била је мета људских злочина. Силован је пред девојчицама, једна трогодишњакиња, а друга једногодишњакиња. Милошевићеве снаге су ове злочине починиле пред децом да би бол преносила с колена на колено“, рекао је Османи.

Поред Османа је била и Фахрије Хоти, чији је муж нестао из српских снага. Османи је такође говорио о свом опстанку и својој активности као поруци да се тражи правда.

„Поновићу да одговарамо оне који су починили злочине... Преко 1.600 особа на Косову се и даље води као нестало и сахрањено на масовним гробљима у Србији... Захтевамо њихов повратак и настављамо да радимо на томе да изаберемо пут правде, а овај начин је да ојачамо нашу посвећеност да се овакви злочини више никада не понове”, рекла је она.

Председник Вучић се пожалио на присуство Краснићија, Тахира и Хотија, наводећи да је то „замка за српску делегацију“.

А, Османи је узвратио рекавши да су они део њеног кабинета.


САД позивају да се Радоићи приведу правди, осуђују притварање косовских држављана у Србији

Представник САД у Савету безбедности УН Роберт Вуд поново је позвао да се одговорни за терористички напад у Бањској 24. септембра прошле године приведу правди. 
Он је осудио и прошлонедељно притварање косовских држављана од стране српских власти, док су пролазили кроз Србију. 

„Прошло је седам месеци од напада српских паравојних снага на Косовску полицију код манастира Бањска на северу Косова. Србија није учинила никакав значајан корак да позове на одговорност оне који су умешани, укључујући и самопроглашеног коловођу напада, Милана Радоичића. Захтевамо пуну одговорност у складу са владавином права. Важно је да Србија ради са Кфором да спречи још један напад попут оног 24. септембра“, рекао је Вуд. 

Он је рекао да је притварање косовских држављана у Србији кршење ранијих споразума, слободе кретања и облик застрашивања косовских Срба који учествују у грађанском животу Косова. 

„Дубоко смо забринути због ометања слободе кретања грађана Косова који су 17. априла били у транзиту у Србији и притварања косовских држављана, укључујући етничке Србе који служе у Косовској полицији. Ови поступци представљају кршење ранијих споразума о слободи кретања и облик застрашивања косовских Срба који учествују у грађанском животу Косова“. 

Он је такође рекао да су САД и даље забринуте због уредбе ЦБК-а о готовинским трансакцијама. 

Док је позвао на нормализацију односа, укључујући проналажење "решења за валуту и ​​напредак ка формирању Асоцијације". 

„Дијалог је једини пут ка нормализацији и пут ка европским институцијама за обе стране“. 

Он је говорио и о одржавању у недељу гласања за смену градоначелника у четири северне косовске општине. Он је рекао да жали што неки политички фактори нису искористили ово демократско право које нуди Косово. 

„Ценимо посвећеност Косова да омогући свим грађанима у четири општине да учествују у овом процесу. Знамо да није било одлуке о разрешењу градоначелника и они остају на снази, по законском оквиру Косова“, рекао је он. 

Поновио је и позиве на крај мандата УНМИК-а. 


Велика Британија: Подржавамо Косово у његовим тежњама за интеграцијом

Велика Британија се изјаснила да подржава тежње Косова у европским интеграцијама, истовремено тражећи од ње да спроведе споразуме са Србијом у Бриселу.

Представник Британије у Савету безбедности позвао је Србију да позове на одговорност починиоце напада у Бањској у септембру 2023. године.

Српска листа и други актери не би требало да стоје на путу Србима који живе на Косову...”, рекао је он.


Словенија: Дијалог, једина опција за Косово и Србију

Представник Словеније у Савету безбедности изјавио је да би дијалог требало да буде једина опција за Косово и Србију у проналажењу решења.

Он је у понедељак изјавио да стране морају да спроведу договорене споразуме, "посебно оне Брисела и Охрида".

„Нормализација иде руку под руку са обезбеђивањем сигурног прогресивног окружења на Косову. Истинско управљање српском заједницом мора се спроводити у доброј вери. Решење се не може наметнути ни једној страни, дијалог је хитан. Влада у Приштини мора да спроведе оно што је договорено“, рекао је он.


Русија: Запад крије Куртијево насиље над Србима

Представник Русије у Савету безбедности Уједињених нација рекао је да Сједињене Америчке Државе и Европска унија крију „насиље премијера Аљбина Куртија над српском заједницом на Косову“.

Он је рекао да безбедносна ситуација није стабилна, истичући да Срби због тога беже са Косова.

„Ситуација на Косову нас забрињава, а то се цени учешћем председника Србије, што Западу отежава прикривање насиља које је мотивисао такозвани премијер Аљбин Курти. Само мањи део оних који су побегли се вратио јер ситуација на Косову није безбедна. Приштина бежи од дијалога и наставиће то све док Србија не призна лажно држављанство“, додао је он.


Француска тражи оставке председника на северу

Представник Француске у Савету безбедности затражио је да градоначелници северних општина на Косову поднесу оставке, јер се тиме отвара пут ка решењу и деескалацији.

Он је рекао да би странке требало да наставе разговоре о проналажењу решења "посредством Европске уније".

„Неопходно је да они који су извршили напад у Бањској сносе одговорност. Француска ће то наставити помно да прати“, рекао је представник Француске.


Вучић: Србе на Косову дискриминише Куртов режим

Председник Србије Александар Вучић пожалио се Савету безбедности да косовски премијер Аљбин Курти изазива режим српској заједници на Косову, наводећи да ове Куртијеве поступке „награђује међународна заједница“. .

Он је у понедељак изјавио да Курти ускраћује Србима њихова права за агенду "ка Великој Албанији".

„Српска заједница није у стању да прихвати плате, плате и пензије... угњетавање Срба је појачано од последње седнице. Последњих 16 напада, неки са оружјем у Грачаници...“, изјавио је председник Србије.

Према његовим речима, Срби на Косову су дискриминисани.

„Запослени (Срби) у институцијама се суочавају са режимом Аљбина Куртија, дискриминацијом високог степена. И то из разлога што они нису Албанци и нису укључени у агенду за велику Албанију“, додао је он.

Председник Вучић је изјавио да су одржавањем гласања на северу „овдашњи Срби претрпели физичко насиље полицијских органа“.

Према његовим речима, права Срба су угрожена.

„Дошло је до бруталног насиља над Србима које су терорисале полицијске снаге и које су доносиле одлуке против интереса Срба. Приштина наставља са окупацијом севера, обећано је да ће имати легитимног лидера...Приштина је повећала број уписаних бирача када бежи од репресије...Додато је више од 2 хиљаде бирача у севера и тај број се вештачки повећао“, рекао је он.

Вучићи је рекао да осуђује напад у Бањској, где је у септембру прошле године убијен полицијски наредник Африм Буњаку.

Он је рекао да је Београд заинтересован за дијалог "као једини начин да се нађе решење за заустављање насиља над српском заједницом на Косову".

„Посвећени смо дијалогу и правили смо болне компромисе како би Срби на Косову имали мир. Већ годинама постоји отворени прогон, а 11 година Приштина одбија да спроведе оснивање удружења како смо се договорили, као механизма за очување права Срба”, додао је он.