ФИФА Евро 2024 КОХА.нет

Светска банка

Дијаспора помаже Косову да буде прво на Западном Балкану по економском расту

Очекује се да ће Косово ове године забележити привредни раст од 3.7 одсто, а следеће 3.9 одсто. Према Извештају Светске банке, који је објављен у четвртак, овај напредак ће Косово учинити земљом са највећим економским развојем у региону. Један од главних фактора овог раста процењује се да су дознаке из дијаспоре, али и постепено повећање инвестиција. Међутим, према оцени Светске банке, грађанима то није довољно

Финансијска подршка дијаспоре је један од фактора за који се очекује да Косово ове године буде прва земља у региону по економском расту, наведено је у Извештају Светске банке (СБ) за Западни Балкан, који је објављен четвртак.

Највећи раст ће, према извештају, имати Косово - од 3.7 одсто, што је за 0.6 одсто више у односу на претходну годину. Поред дознака, постепено повећање инвестиција ће утицати и на наставак економског напретка у 2025. години, који ће достићи 3.9 одсто.

„Очекује се да ће се раст БДП-а на Косову убрзати на 3.7 одсто у 2024. години, подржан континуираном стабилизацијом међународних цена, а касније ће расти ка потенцијалу Косова од око 4 одсто, вођен приливом стабилности дијаспоре и постепеним повећањем инвестиција. “, каже се у извештају Светске банке о Западном Балкану.

Према економистима Светске банке, економски развој на Западном Балкану достиже нивое пре пандемије. Али постоје и ризици.

„Изгледи су позитивни, али неизвесности у вези са геополитичким тензијама и унутрашњом политиком, као и даље успоравање у ЕУ представљају значајне ризике. Да би се убрзала економска конвергенција са ЕУ, реформе у фискалном, управном, образовном и енергетском сектору морају бити приоритет“, рекао је Масимилијано Паолучи, менаџер Светске банке за Косово и Северну Македонију. 

Упркос привредном расту, према оцени ове институције, грађанима то није довољно.
„После неколико турбулентних година као последица пандемије ЦОВИД-19 и енергетске кризе, импресивно је видети како економски раст на Западном Балкану достиже нивое пре пандемије, док сиромаштво наставља да се смањује. Међутим, садашњи напредак није довољан да испуни аспирације грађана и да побољша животни стандард у односу на стандарде Европске уније. Нови план раста Европске уније за Западни Балкан представља добру прилику за подстицање економског развоја кроз реформе и инвестиције, посебно за зелену економију“, рекао је Сјаоћинг Ју, директор Светске банке за западни Балкан.

Након Косова, највећи економски раст на Западном Балкану за 2024. и 2025. годину предвиђа се у Црној Гори и Србији.

Према извештају Светске банке, улагање у зелену транзицију и побољшање услова живота у градовима на Западном Балкану такође би могло да помогне у ревитализацији регионалног раста.

„Градови су тамо где се економски развој заиста дешава. Они приближавају раднике пословима, подстичући продуктивност, повећавајући могућности и олакшавајући размену добара и идеја“, рекла је Наташа Рово, виши економиста Светске банке и један од главних аутора извештаја. „Градови на западном Балкану показали су отпорност последњих година. Међутим, тешко им је да се трансформишу у моторе економског раста, не само због ефеката структурних и демографских изазова, већ и због рањивости на климатске промене. „Улагања у зелену економију могу бити добра прилика за подстицање будућег раста.

У извештају су дате и препоруке за предузимање акција на три главна фронта са циљем озелењавања и јачања градова на Западном Балкану.

„Прво, стварање што компактнијих градова позитивно би утицало на раст, смањило трошкове у пружању јавних услуга и побољшало еколошку ситуацију. Друго, реформе и инвестиције усмерене на проширење система јавног превоза и прелазак на зеленије и енергетски ефикасније зграде смањиле би загађени ваздух, што је узрок хиљада превремених смрти сваке године у региону. Треће, екстремне врућине у градовима, са температурама које су у летњој сезони 4,5-7,5°Ц више него у руралним срединама око њих, негативно ће утицати на продуктивност и здравље људи“, наводи се даље у извештају.

За трећу тачку, општинама се препоручује да усвоје мере за освежавање физичких простора кроз бољи урбанистички дизајн и планирање и посебна улагања.