ФИФА Евро 2024 КОХА.нет

Арбери

„М Портал”: Убице младих у „Панди” извршиле и масакр у Дубрави

„Истрага у Пећи је рађена да не би било истрага. Где се држава организује, организује се и унапред да истрага ништа не покаже. Не можете наћи ниједно запечаћено писмо са налогом да лице које је постављено да изврши убиство или извештај о обављеном послу. Реч је о упутствима која се дају приватно и у великој тајности. Служба не оставља писане трагове онога што не жели да зна и уништиће материјал који то показује“, рекао је црногорском порталу извор из Обавјештајне службе. "М-Портал".

Прича се да се то догодило у случају масакра у кафићу „Панда” у Пећи 14. децембра 1998. Један је проговорио, а много година касније други је ту информацију препознао као материјал за остваривање свог политичког интереса.

После убиства шесторо младих у "Панди", службени увиђај на месту догађаја трајао је до 22. децембра 1998. године, односно свега неколико дана.

У изјави датој дневном листу „Данас“ 2018. године, бивши начелник некадашњег СУП-а Пећ Боро Влаховић рекао је да је за случај „Панда“ за истрагу надлежна Државна безбедност, јер се ради о кривичном делу. тероризма..

„Ми из јавне безбедности смо интензивно радили на откривању починилаца, али када су након неколико дана припадници Државне безбедности ухапсили групу Албанаца за које је речено да су организовали и извршили злочин у кафићу „Панда“, јавна безбедност је стала. радећи на случају. Када Државна безбедност нешто преузме и саопшти да је случај решен, није пракса да јавна безбедност настави да ради на истом случају”, рекао је тада Влаховић.

Слика

Наташа Кандић, директорка Фонда за хуманитарно право, која је боравила у Пећи 19. и 20. децембра 1998. године, у тексту за Радио Слободна Европа 2014. испричала је детаље случаја.

„Албанци су ме уверавали да убиство у „Панди“ није извршио нико из албанске заједнице. Један од доказа који су у томе видели била је чињеница да су полиција и војска почеле са потрагом 17. децембра, три дана након убиства“, рекао је Кандић.

Она је показала да је најмање 150 Албанаца из Капишнице било заточено 17. децембра 1998. године у СУП-у Пећ.

„Око 200 припадника полиције и војске учествовало је у проверама кућа Албанаца и у премлаћивању Албанаца. У саслушању приведених Албанаца учествовали су и инспектори Државне безбедности из Београда. Пребијени Албанци сећају се инспектора по имену Лубо, Зоран и Стриковић. Кажу да су их тројица немилосрдно тукли. Осумњичени Агрон Коллкаку, Газменд Бајрами, Ксхевдет Бајрами, Бекир Логја и Вллазним Пергегја су 22. децембра 1998. године приведени истражном судији Небојши Живковићу. Он је донео одлуку да обустави истраге о терористичком чину у 'Панди'. Петорица су 11. јуна 1999. године из Окружног затвора у Пећи пребачена у затворе Србије. На суђењу пред Окружним судом у Лесковцу, 9. новембра 1999. године, осуђени су. Али они су пуштени 15. децембра 1999. године уз посредовање МКЦК“, рекао је Кандић.

Тадашњи потпредседник Владе СР Југославије Никола Шаиновић је 22. децембра 1999. године саопштио да је случај убистава „панде” решен.

У свом тексту за Радио Слободна Европа Наташа Кандић каже: „Неколико пута сам имала прилику да питам представнике МУП-а Србије о убиствима у ’Панди’. Одговор је био да не могу да реше случај, не зато што нема доказа, већ зато што им није дозвољено да реше случај. Проверавање кућа Албанаца, испитивање и пребијање Албанаца била је игра полиције да се прикрију прави трагови“, каже Кандић.

Бивши председници Окружног суда у Пећи, судије и окружни тужиоци у свим изјавама медијима су тврдили да нису имали контакт са случајем „Панда”.

У време убиства шесторо младих у „Панди“, министар информисања у Србији био је Александар Вучић, тада високи функционер Радикалне странке Војислава Шешела.

Вучићев мандат министра остаће упамћен по примени скандалозног медијског закона Слободана Милошевића, који је коришћен искључиво за разбијање тада слободних медија, цензурисање и гашење „неподобних медија”. У Милошевићевој Србији у то време владао је апсолутни медијски мрак и последње светло је својом руком угасио Александар Вучић.

Према тадашњем мишљењу, Шаиновићевом објавом затворен је случај „Панда“, а он ће још дуго остати у уверењу да су злочин починили Албанци.

Масакр у Дубрави

Само пет месеци после злочина у "Панди", током интервенције НАТО-а, између 19. и 23. маја 1999. године, у затвору Дубрава код Истока на Косову, 26 километара од Пећи, догодио се масакр. Убијено је 96 заробљеника албанске националности, а рањено око 160 (према косовским изворима, убијених и рањених је било дупло више).

Овај масакр су извршили затвореници, који су из затвора Пожаревци пребачени у Дубраву, заједно са оружјем које је наводно било намењено стражарима.

Пред београдским Тужилаштвом за ратне злочине један од осумњичених за овај злочин био је Синиша Петрић – „Зеница“, познат као крвник земунског клана, један од најближих сарадника Луке Бојовића и могући учесник „Панде“ масакр..

После масакра, вођа "Црвених беретки" Милорад Улемек - "Легија" извео је Петрића из Дубраве, а одатле би им се привремено губио траг.

Међутим, према оперативним информацијама регионалних служби безбедности, у масакру је учествовао још један могући учесник масакра „Панда” Радомир Бобан Бачовић, актуелни вођа „шкаљарског клана”, о коме је „М Портал” раније писао. у Дубрави“.

Према овим тврдњама, на фотографијама из Дубраве које је објавила агенција Ројтерс непосредно након масакра, Бачовић се види са пиштољем у рукама. Био је слободан човек и после масакра у Дубрави, чак ни у његовом досијеу нема хапшења до 2013. године.

Бојовића је Служба задржала за озбиљније задатке који су уследили.

Подизање новог вође

После потписивања Кумановског споразума, за Србију су наступила турбулентна времена. Улемекова Јединица за специјалне операције (ЈСО) постала је гарда Слободана Милошевића, чак толико моћна да је из ње, уз помоћ Службе државне безбедности, настао један од најозлоглашенијих злочиначких кланова у Европи – земунски клан, који је званично предводио Душан. Спасојевић и Миле Луковић.

Тада је убијен Желко Ражњатовић Аркан, вођа, близак сарадник и пријатељ свих поменутих.

Слободан Милошевић изгубио изборе од Војислава Коштунице, Александар Вучић отишао у опозицију, на власт дошла Демократска опозиција Србије (ДОС).

Зоран Ђинђић је тада изабран за премијера, Милошевић се појавио пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу.

Ђинђићев покушај да стави тачку на Улемека, „Црвене беретке” и земунски клан њихових политичких покровитеља, окончан је стрељањем на улазу у Владу Србије 12. маја 2003. године.

Кобну пуцњаву на Ђинђића извео је члан „црвених беретки” Звездан Јовановић, у организацији његовог шефа Улемека, а о трошку земунског клана.

Тадашњи шефови земунског клана Луковић и Спасојевић убијени су у акцији „Мач“, која је изведена после убиства Ђинђића. Звездан Јовановић је ухапшен 24. марта 2003. 14 месеци касније полицији ће се предати и Милорад Улемек - "Легија".

У свету криминала било је места за новог вођу земунског клана и оданог слугу - Луку Бојовића.

Међу најближим сарадницима новог шефа, али и Службе, били су Синиша Петрић – „Зеница“, одговоран за ликвидације, и Бобан Бачовић, чији је задатак био да одржава везе са црногорским криминалним групама, које су у то време деловале као јединствена целина, до великог сукоба Кавчана и Шкаљара 2014. године.

Након преузимања Зенунског клана, Бојовић и његова екипа су започели жестоки рат са разним противницима из подземља, који до данас није престао.

У свету далеко од политике и криминала, у агонији су животи породица младих убијених у кафићу „Панда” у Пећи 1998. године. Истраге нема, а њихови захтеви да им се одобри састанак са разним државним функционерима, од Слободана Милошевића преко Бориса Тадића до Александра Вучића, остали су без одговора или су једноставно пребачени на формалне састанке са сарадницима, који нису давали никакве информације или нису предузео све кораке за покретање истраге.

Вучићева обећања

28. децембра 2013. године, годину дана од доласка на власт Српске напредне странке, породицама страдалих у случају „Панда” наду би дала изјава тадашњег првог потпредседника Владе Србије и шефа Канцеларије за координацију служби безбедности Александра Вучића.

„Злочин у ’Панди‘ нису починили Албанци, како смо до сада веровали. Јавност ће бити згрожена када се открије истина“, рекао је тада Вучић телевизији „Пинк“.

Међутим, Вучићи никада није шокирао тужилаштво „истином“, а камоли јавност.

У то време Лука Бојовић и његов партнер „Зеница” били су у шпанском затвору, али Бојовића у Србији чека суђење за три убиства и друга кривична дела на основу раније подигнуте оптужнице. Поред 18 година затвора на које је осуђен у Шпанији, тадашња београдска оптужница би га оставила иза решетака на много дужи период. Њихово дело режирали би Филип Кораћ и Бобан Бачовић.

Како су се тачно ствари одвијале током 2014. и 2015. године у БИА и Државном савету Србије, јавност вероватно никада неће сазнати, осим ако у будућности не дође до неких историјских парница. Извори кажу да су неке старе везе обновљене.

За Бојовића је 2015. година била веома значајна, јер је у мају ослобођен свих оптужби у Србији.

Неколико месеци након Бојовићевог пуштања, Вучић је донекле променио своју претходну изјаву о масакру у „Панди” и рекао новинарима у Влади Србије да је „готово извесно да зна шта се догодило на ’Панди’, али да нема доказа. и да истражни органи Србије не могу да се поносе како су водили истрагу”.

Родитељи убијених у „Панди” најмање десет пута су од 2013. до данас тражили састанак са Вучићијем, али се, упркос бројним обећањима, Вучићи никада није састао са њима.

Нова истрага у Тужилаштву Србије за организовани криминал покренута је 2016. године, али оптужница није подигнута скоро седам година касније.

Могуће је да одговор на питање зашто се после 24 живота не зна ко је извршио масакр у кафићу „Панда” у Пећи делом лежи и у поруци коју му је Радомир Бобан Бачовић послао преко „Скај ЕПК” пријава, под шифром Ф6Е907 – Токио. саговорници 13. фебруара 2021. око 22: Сад излази на сцену :) Вучко, наш син у пуном сјају“.