КОХА.нет

Арбери

МИП: У процесу смо евалуације ширења мреже војниһ аташеа

Косово тренутно представљају војни аташеи у само седам земаља света. У Министарству спољних послова кажу да у координацији са Министарством одбране пронађу најбољи начин за проширење мреже аташеа за одбрану. Стручњаци из области одбране и безбедности оцењују да би Косово требало да представљају војни аташеи у свим земљама чланицама НАТО-а са којима постоје билатерални споразуми.

Сједињене Америчке Државе, Велика Британија, Француска, Немачка, Турска, Хрватска и Албанија су земље у које је Косово послало аташее за одбрану.

Заменик министра иностраних послова и дијаспоре Крешник Ахмети рекао је да се такође разматра повећање броја СОФА споразума.

„У блиској смо координацији са Министарством одбране, са министром Мехајем и његовим кабинетом, да видимо најбољи начин да проширимо ову мрежу аташеа за одбрану, али и да повећамо број СОФА споразума, јер је то важно за само успостављање. наше војске и њене припреме, али и у дипломатском смислу има добре ефекте. У дипломатском смислу то има добар ефекат и у нашем циљу приближавања НАТО-у, а први корак, а сматрамо да би то требало да се деси брзо, је укључивање у Програм Партнерство за мир“, каже Ахмети.

Потпредседник Комисије за безбедносна и одбрамбена питања Енвер Дуголи рекао је да Косово може да примени модел аташеа који, према његовим речима, може истовремено да покрива више земаља.

„Постоје различите праксе у војној дипломатији, чак и земље које су прилично развијене са великим и моћним економијама примењују овај облик војне дипломатије. Нема свака земља аташеа за одбрану. Они у једној држави имају резидентне аташее за одбрану, док нерезиденти покривају околне државе, две или три државе. Мислим да је то облик који примењују и друге државе и ми ћемо га применити у пракси са војним одбрамбеним аташеима, да покријемо и оне државе које немају резидентне аташее“, каже Дуголи.

Посланик Покрета Ветевендосје, странке која управља државом, каже да је дипломатија приоритет и потреба Министарства одбране, а према његовим речима, Влада придаје посебан значај билатералним односима са државама чланицама НАТО.

Дуголи каже да се на овај начин надокнађује недостатак аташеа, јер према њему буџет Косова не може себи да дозволи да има аташеа за одбрану у свакој држави која је признала Косово.

Међутим, посланица Демократске партије Косова Аријана Муслиу-Шоши, која је део Одбора за спољне послове, рекла је да у свим важнијим центрима треба да постоје војни аташеи.

„Било би добро да имамо војне аташее у готово свим важним центрима држава чланица и других држава које су од стратешког значаја. Конкретно, Мисија за НАТО као претходна основна мисија пре чланства, поред амбасадора и двоје дипломата у нижим чиновима, мора хитно да има и војника, најмање у чину бригадног генерала и једног или два официра са нижим рангом чинове. Очекује се да ће аташе у Белгији бити акредитован од стране белгијске државе, али то није релевантно за НАТО. Ово би у овој фази могло да послужи као веза између Министарства иностраних послова и Министарства одбране“, рекао је Муслиу-Схосхи.

Џавит Гашит, први војни аташе Косова, каже да би требало повећати број ових изасланика, али и обратити пажњу на њихов квалитет.

Гаши, који је служио у Сједињеним Америчким Државама од 2011. до 2016. године, каже да би приоритет требало да буду официри обучени са високим чиновима у оним земљама у којима Косово има већу војну сарадњу.

„У сваком случају, мислим да треба повећати број, али и наставити пажњу на квалитет војних аташеа. Схватајући цену коју ове функције војне дипломатије носе са собом, препоручио бих да Косово представљају војни аташеи у свим земљама чланицама НАТО-а са којима имамо билатералне споразуме. Међутим, приоритет је имати спремније официре са главним чиновима у оним земљама у којима Косово има већу војну сарадњу, али и с обзиром на посебну тежину коју земље имају у доношењу одлука у подршци путу Косова у НАТО кроз Партнерство за мир“, рекао је Гаши.

Република Косово има преко 60 амбасада и конзулата у различитим земљама света. Косово има за циљ да се придружи Партнерству за мир, док шефови држава стално изјављују да земља треба што пре да уђе у НАТО. /КСП