Пресуда Уставног суда, којом се забрањује кандидатура за посланика лицима осуђеним за кривично дело правоснажном судском одлуком у последње три године, сматра се политичком и неефикасном за декриминализацију политичке сцене на Косову.
Међу осуђенима у последње три године су лидер Покрета Ветевендосје Аљбин Курти, као и посланици Албулена Хаџију, Фатон Топали и Доника Кадај-Бујупи. Они су 3. јануара 2018. осуђени на условну казну због бацања сузавца у просторије Скупштине Косова.
Према речима Ехата Мифтараја из Косовског института за правосуђе (ИКД), ова одлука Уставног суда погађа само мали део, али не и све функционере и политичаре који су оптужени за кривична дела корупције.
Као таква, каже Мифтарај за Радио Слободна Европа, ова одлука не може да скине са политичке сцене лица која су осуђена и која имају оптужнице.
„Можемо рећи да ова одлука Уставног суда погађа веома ограничен, веома мали број особа (политике). Ова одлука Уставног суда, није да ће направити неку велику разлику, није да ће декриминализовати политичку сцену на Косову“, каже Мифтарај.
Он истиче да политичке партије морају да донесу документе, кроз које чисте политичку сцену, у сваком случају када је неко оптужен или има проблема са законом.
Према његовим речима, на овај начин би се не само Скупштина, већ и друге извршне институције очистиле од елемената који имају проблема са законом.
Политички мотивисана одлука
Директор Групе за политичко-правне студије Арбреша Лоџа каже за Радио Слободна Европа да се провера или декриминализација политике не може вршити са произвољним параметрима.
Према њеним речима, последња пресуда Уставног суда је политичка.
„Сматрамо да чистоћи Скупштине могу допринети само јасна објективна опредељења, а не привремена опредељења са јасним политичким мотивима, као што је случај последње пресуде Уставног суда“, каже она.
Лоџа каже да треба правити разлику између кривичних дела, а, према њеним речима, Уставни суд тако нешто није урадио.
„Сматрамо да ограничавање права на кандидовање не би требало и не може да се врши 'бланко', без обзира да ли је особа која ће се кандидовати осуђена за тешко кривично дело или кривично дело настало из немара или политичког деловања опозиције“, каже Лоџа.
Уставни суд у другој улози
Ехат Мифтарај из ИКД-а каже да се Уставни суд овом одлуком потрудио да поправи грешке редовних судова.
Према његовим речима, судови немају храбрости да суде и кажњавају политичке функционере, да им судским одлукама ограничавају право да се кандидују.
Уколико се то не деси, Мифтарај каже да ће се ова пракса наставити и убудуће.
„На основу закона који се примењује на Косову, на основу члана 45. Устава, судови Косова у сваком случају када суде и кажњавају политичаре, јавне функционере, имају могућност да ограниче њихово право да допунским казнама врше јавне функције за одређеном временском периоду“, каже Мифтарај.
Пресуда Уставног суда на 65 страница, поводом неуставног избора Владе Косова, коју предводи Авдулах Хоти, објављена је 6. јануара ове године.
Покрет Ветевендосје упутио је Уставном суду питање уставности гласања Владе Хотија, јер је Етем Арифи гласао за ову владу 3. јуна, правоснажном одлуком осуђен на више од годину дана затвора због злочинца. преступ.превара са субвенцијама“.
Његов глас је био пресудан за формирање Владе на челу са Авдулахом Хотијем из Демократског савеза Косова.
Након одлуке Уставног суда, вршилац дужности председника Вјоса Османи расписала је нове парламентарне изборе, који ће бити одржани 14. фебруара.
Овај чланак је објављен уз дозволу РЕЛ-а
