ФИФА Евро 2024 КОХА.нет

KULTURA

Министарство културе у верификацији неовлашћених интервенција у манастиру Бањска

Док су недавне интервенције у манастиру Бањска видљиве и верификоване од стране саме црквене власти, Министарство културе прикупља информације и изаћи ће са званичним ставом. Последњи пројекат започет је већ у септембру, одбијен је захтев Министарству културе да се приступи процени штете и санацији након терористичког напада 24. септембра. Чак ни Епархија рашко-призренска не прихвата ни заштиту државе. Самонаметнуте интервенције манастира су неприхватљиве чак и за институције као што је Косовски савет за културну баштину

Институције културног наслеђа траже доказе о рестаураторским интервенцијама урађеним без дозволе државе у манастиру Бањска у Звечану. Министарство културе чека извештаје подређених институција да се изјасне о овом случају. Последње интервенције почеле су почетком септембра донацијом навијача београдског фудбалског клуба "Црвена звезда". Док МКРС чека да изађе са конкретним ставом, такве интервенције су неприхватљиве и за институције попут Косовског савета за културну баштину.

"Поводом интервенција у манастиру Бањска у Звечану, тренутно прикупљамо информације и изаћи ћемо са званичним ставом Министарства културе чим будемо имали нешто конкретно", пише у одговору Министарства. Култура, дан након извештаја ТИМЕ-а за ову прилику. Ова институција није дала детаље у вези са обавезама да се провери овај случај. Посебан доказ је снимак Манастира након агресије Србије на Косово преко терористичке групе 24. септембра. У појединим деловима комплекса могу се видети скеле.

Три дана након терористичког напада, у којем је погинуо наредник косовске полиције Африм Буњаку, министар културе Хајрула Чеку је на седници Владе изјавио спремност да обнови штету коју је овом споменику нанела терористичка група за око 30 година. Епархија рашко-призренска се противила овој иницијативи. У реаговању на сајту Епархија је написала да је Чеку „одбио да идентификује манастир као део Српске православне цркве“. Он се жалио „на континуирано порицање духовног и верског идентитета на Косову током година“. Сматрајући ситуацију неприхватљивом, Епархија је написала да "не може да прихвати интервенцију косовских институција у живот цркве и узимање под заштиту манастира Бањска".

„Ову иницијативу видимо као политички акт који не само да има за циљ да се верско и културно наслеђе Српске православне цркве на Косову стави под политичку контролу косовских институција, већ и као даљи корак за даљу деградацију наше слободе и права верског и културног присвајања наших цркава и манастира“, наводи се у реаговању Епархије.

Међутим, историја рестаурација и интервенција у овом манастиру од стране Српске православне цркве (СПЦ) је стара и потпуно заобилази власти за културно наслеђе на Косову.

Последња интервенција почела је почетком септембра ове године. Упркос косовским законима, где је за интервенцију на споменицима потребна сагласност Косовског института за заштиту споменика, КОС није поштовао никакву процедуру. Чак и интервенција започета у септембру ради се са три милиона динара (25 хиљада и 606 евра) Фондације "Делије", организације навијача београдског фудбалског клуба "Црвена звезда". Вест о почетку радова у Манастиру дата је XNUMX. септембра.

Новац је уплаћен за обнову јужне и источне фасаде цркве посвећене Светом Стефану“, изјавили би српским медијима званичници Фондације. У извештају „Коссева” се сазнало да је свештеник храма Данило најавио и пројекат рестаурације остатка цркве.

Међутим, ова интервенција је најмање трећа по реду од последње послератне на Косову. 2003. и 2004. године извршена је интервенција на обнови и реконструкцији делова средњовековног манастирског комплекса. Године 2007. поново је у центру пажње питање рестаурације манастира, када су на симпозијуму у јануару те године у Звечану неки стручњаци почели да пребројавају грешке у радовима 2003. Затим, 2015. године, други пројекат би почети веће. Пројекат је финансирала такозвана „Канцеларија за Косово и Метохију“, а обухватила је сеоска купатила заједно са црквеним комплексом. Споразум су потписали тадашњи шеф ове канцеларије Марко Ђурић и Епархија рашко-призренска. Према писању српских медија, радило се на околном зиду и доградњи хостела.

Сва ова активност КОС-а је неприхватљива за Косовски савет за културну баштину, који је независна институција коју је основала Скупштина Косова.

„Овај феномен интервенције без дозволе је неприхватљив за ККТК јер је то имовина заштићена законима Косова и мора се интервенисати у складу са Законом о културном наслеђу“, рекла је Занита Халими, председница ККТК. Према њеним речима, Министарство културе показало је спремност да подржи манастир и да се уради процена штете, а затим и друге акције.

Док је универзитетски професор антропологије Арсим Каноли рекао да је то што је Српска православна црква интервенисала у манастиру Бањска, а није добила дозволу, кршење закона и незнање институција Републике Косово. Према његовим речима, Инспекторат за културну баштину је институција надлежна за испитивање прекршаја и интервенција.

„Држава Косово, односно МКРС, дужна је да обезбеди заштиту законом заштићених добара културног наслеђа, јер је то у њеном мандату. Али, као КОС, као и друге институције, као обични појединци, сви су дужни да поштују закон: не можете интервенисати на непокретним (грађевинским) добрима културног наслеђа без дозволе државе“, рекао је он. Он је у овом случају додао да се и раније видело како је КОС без дозволе интервенисао у манастиру Архангели и све су те интервенције незаконите, ако немају дозволу државе.

„Међутим, држава Косово мора да да све од себе да сачува православне цркве и манастире који су културно наслеђе Косова. Штета за њих и њихов имиџ је штета и неуспех Републике Косово. Без обзира на то шта српски терористи раде, без обзира на то како се понашају представници КОС-а на Косову, православне цркве и манастири су културно наслеђе Косова“, рекао је Каноли, професор Филозофског факултета Универзитета у Приштини. Он је рекао да у оваква питања треба укључити и међународне.

„Наши међународни пријатељи, међународне организације, дипломате треба да дају све од себе да убеде Српску православну цркву да је најбољи начин да се цркве и манастири заштите, било од штете времена, од нестручних рестаураторских интервенција, било од српских терориста, легалан начин и сарадњу са институцијама Републике Косово, које имају мандат да штите и чувају културно наслеђе земље“, рекао је Цанолли.

КОХА сазнаје да је у току санација недавне штете коју је терористичка група предводио Милан Радоичић.

Поред декларације на седници Владе и одбијања Српске православне цркве, министарка културе Хајрула Чеку упутила је 6. октобра писмо епископу Рашко-призренске епархије Теодосију. Али, још увек није добио одговор.

Провера је упућена Теодосију, рекавши да на основу законских одредби о очувању, заштити и унапређењу културног наслеђа, као институције Републике Косово потврђују спремност да спроведу ову обавезу. Он је напоменуо да Устав Косова обезбеђује заштиту и очување културног и верског наслеђа.

„Као министар културе, дозволите ми да изразим забринутост за сву штету причињену манастиру и понудимо нашу институционалну спремност да предузмемо све неопходне радње да санирамо штету проузроковану терористичким нападом 24. стању, како би се обезбедило очување овог добра културног наслеђа“, наводи се у писму. Спремност Министарства културе оценили су и они који се баве облашћу културног наслеђа.

Историја овог споменика је прилично занимљива, као и многих верских храмова на Косову. Кроз историју је оштећен, спаљен и обнављан. Чак је служила и као џамија. Тек у прошлом веку зграде комплекса би биле дограђене да би добиле изглед какав има данас.